Мирослав Здравковић: Неки показатељи о пословању одабраних издавачких кућа на српском тржишту уџбеника

Колико је тежак пут до зараде на тржишту образовања? А тек трновит? Детаљан увид у сваки годишњи финансијски извештај указао би нам на свакакве муке у пословању у Србији

Фото: Мој Нови Сад

Било је то тешко доба за издаваче у Србији кад никако нису могли да зараде паре, а родитељи нису хтели да деци купе књиге, а имали су тако високе плате да је просечно 1.000 динара по уџбенику било права ситница.

Тржиште уџбеника у Србији је минијатурно – кад би се сви издавачи сабрали тешко да могу да приходују више од 30 милиона евра. Шта је то за тржиште лекова у Србији? Ситница. Шапат у Кини.

У табели су приложени подаци неколико одабраних издавачких кућа. Неке од њих имају и своје просветне центре и друге пратеће фирме и удружења. Колико је тежак пут до зараде на тржишту образовања? А тек трновит? Детаљан увид у сваки годишњи финансијски извештај предат АПР-у указао би нам на свакакве муке у пословању у Србији.

Кликните на табелу за увећање

Овако, можемо само да констатујемо да није лако пословати у Србији. До профита је још теже, готово немогуће доћи. Када се саберу одабране издавачке куће у збиру су у губитку од 77,2 милиона динара биле у 2019. Колико би велики губитак био када бисмо педантно излистали све издаваче уџбеника у Србији?

Леле, и ово је превише.



Categories: Не само о економији

Tags: , , , , , , , ,

2 replies

  1. Поштовани господине Здравковићу, зар из поменуте табеле не произилази да је губиташ био државни Завод, а да су Швабе и Хрвати обрали кајмак?
    Рецимо, Клетт и повезана му фирма Нови Логос су, по табели, остварили профит у 2019. од 1,5 милиона евра. Ем зарађују ем су у позицији да нам трују децу информацијама ,,између редова“.

  2. @ Joван П

    У праву сте, то је поента, него штивани г. Здравковић није хтео тако директно, а и „стил је човек“ – а његов је стил ироничан. Плус да не чују Њемци… Или онај Клетов адв. 🙂 Или…

Оставите коментар