Дојче веле: Да ли Русија спрема инвазију на Украјину?

Руски председник ће наставити ову политику уцене и притиска, мада у принципу није за борбена дејства, оцењује руски војни посматрач Александар Голц

Проруске снаге у Украјини (Фото: Дојче веле)

Војни стручњаци кажу да је Русија нагомилала трупе и стратешко наоружање на Криму, истоку Украјине и око те земље. Премда у Москви то негирају, поставља се питање да ли је све провокација или припрема за офанзиву.

Запад је забринут због маневара руских трупа на граници са Украјином. НАТО је обећао да ће наставити да подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине и да ће врло пажљиво пратити ситуацију. Слично су поновили званичници ЕУ, Немачке, Француске и САД.

Друштвеним мрежама круже извештаји о премештању руских јединица у области Бријанск, Вороњеж и Ростов и на анектираном полуострву Криму. Дмитриј Песков, портпарол Кремља, рекао је да Русија има слободу да пребацује своје трупе на својој територији. „Русија никоме не прети и никада никоме није претила“, рекао је он.

„Ново средство за притисак против Запада“

Руски војни посматрач Александар Голц сматра да су акције Русије демонстративне природе. „Русији је потребно ново средство за притисак против Запада“, рекао је Голц, а то је сада опасност од рата против Украјине.

Пре него што је ухапшен опозиционар Алексеј Наваљни, као одговор на западне санкције претило се да ће се појачати притисак на руску опозицију. „Много тога је на коцки. Руски председник Владимир Путин ће наставити ову политику уцене и притиска, мада у принципу није за борбена дејства“, додаје Голц.

Чак и када би Русија планирала неку офанзиву, Голц каже да упад у Донбас тешко да је могућ пре средине маја. „Све док степа није сува, не може започети офанзива. Заглавили би се у блату, као што се често дешавало.“

Врховни командант оружаних снага Украјине Руслан Хомчак рекао је недавно да на украјинској граници, као и у областима које не контролише Кијев – у Донбасу и на Криму – већ постоји 28 тактичких батаљона из Русије.

Према Хомчаку, који се позива на украјинску тајну службу, Русија жели да пошаље још 25 тактичких батаљона у Украјину – под изговором припрема за војне вежбе „Запад 2021“ са Белорусијом. „Ово, заједно са постојећим снагама на граници са Украјином, представља претњу војној безбедности државе“, рекао је командант украјинске војске.

„Претња читавом источном крилу ЕУ“

Павел Фелгенхауер, независни руски војни стручњак, не искључује да се Русија припрема за ескалацију у Донбасу. „Војска је спремна, али хоће ли бити наређења од политичара?“, пита се он.

„Отприлике шест месеци – од јула или августа до нове године – у Донбасу је постојао прави прекид ватре. Скоро уопште се није пуцало. А у јануару је започела ескалација на фронту и у пропаганди – посебно са руске стране“, подсећа аналитичар.

Владимир Зеленски у обиласку војних снага (Фото: Канцеларија за штампу украјинског председника/АП фото)

На овај начин Русија жели да натера владу у Кијеву на уступке у преговорима о Донбасу, каже Владимир Фесенко из украјинског Центра за примењене политичке студије Пента. Политиколог претпоставља да Русија жели да постигне нову рунду у преговорима са Западом. При том је Влади у Москви стало да се разговара о западним санкцијама, укључујући америчке санкције због изградње гасовода Северни ток 2.

Фесенко не искључује војни сукоб и истиче да је Крим сада огромна војна база: „Тамо је концентрисано модерно стратешко и тактичко оружје, не само Црноморска флота, већ и велике војне групе и офанзивне ваздушне снаге.“

Поред тога, каже он, маневри изведени у Белорусији последњих година нису угрозили само Украјину, већ и балтичке земље, Пољску и читав источни бок Европске уније.

„Русија је одавно спремна за инвазију“

Михајло Самус из кијевског „Центра за војску, конверзију и разоружање“ уверен је да се Русија већ дуго припрема за инвазију. Јер, још између 2014. и 2018. руска војска је концентрисала опрему и јединице на граници са Украјином.

„Заправо је Русија формирала три нове војске око Украјине“, рекао је експерт. Шест подморница са ракетама Калибар које могу носити нуклеарне бојеве главе премештене су на Крим. Али Самус не верује да би се Путин усудио на отворени сукоб јер више воли „хибридне провокације“ путем пропаганде.

Према Сузан Стјуарт из Берлинске фондације за науку и политику (SWP), Русија жели да покаже да још увек има могућности да дестабилизује исток Украјине. Што се тиче Запада и посебно новог руководства у САД, она каже: „Ако је то био тест руског руководства, онда су видели да Запад на то реагује.“

Јелена Баришева/Александар Савицки

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 7. 4. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

2 replies

  1. Rusija se toliko pritiska, da ce joj na kraju preostati samo jedno, da ovaj pritisak zaustavi potezom bez istorijskog presedana, meni npr. pada na um upotreba taktickog nuklearnog oruzja.Npr. u slucaju sukoba sa NATO, bilo bi neophodno unistiti PRO postrojenja u Rumuniji i Poljskoj, a koja podrazumevaju podzemne silose.“Laksa“ verzija bi bila upotreba na moru protiv flote, npr. u slucaja napada na ruske trupe u Siriji.U oba slucaja ne bi bile napadnute same nuklerne sile Zapada, a tesko da bi one usle u medjusobno nuklerno unistenje zbog Poljske i Bugarske.U protivnom, Zapada se nece zaustaviti, dok se njegovo stanovnistvo ne suoci sa opasnoscu. Ovako, u ovom „sankcijskom ratu“, situaciji u Ukrajini, Siriji, njih to sustinski ne dotice, vec im dodje kao TV program.Dakle Rusija ce morati da ucini nesto zbog cega ce se stanovnici Zapada osetiti ugrozeno i krenuti sa svojim „Give piece a chance“. Mozda je upravo sada vreme, kada postoji veliko nepoverenje prema vladama u EU zbog pandemije i podela u SAD, zamislite Trampa kao pomiritelja, putuje u Moskvu.Sam rat protiv Ukrajine samo bi otezao poziciju Moskve, ali neka demonstracija prema stanovnistvu Zapada, bila bi vrlo efikasna. Utisak je , medjutim, da Rusi ne shvataju svu tezinu situacije.Uostalom i SSSR i VU su okoncali sa „samo smo se zezali“.

    E, sad, ova razmisljanja deluju suludo,“upotreba taktickog nuklearnog oruzja“, medjutim, stalno odbijanje da se poveruje u tako nesto jeste deo strategije Zapada.Svojevremeno se pojavila analiza o tome da je Putin iskreni hriscanin i da nikada ne bi upotrebio nuklearno oruzje.Dok se odgovornost za svet na Zapadu tumaci kao pravo na intervencionizam, na Istoku ono se shvata defanzivno, kao ne ugroziti svet.Medjutim, Putin je predsednik Rusije, a ne sveta.Istovremeno sa ovom analizom, pojavile su se jos dve, raznih „harvardskih“ profesora, prva koja govori da SAD imaju kapacitet da pobede u nuklearnom ratu Rusiju i Kinu istovremeno, druga o mogucnosti upotrebe taktickih nuklernih bombi za unistavanje podzemnih instalacija iranskog atomskog programa.Dakle, o ovoj temi se razmislja i van dokonih komentara.

    Pri tome, vreme ne radi za Rusiju, razvoj PRO, sve verovatnija militarizacija svemira, ogroman razvoj americkih i japanskih podmornickh snaga koje pokrivaju ruske flote sa strateskim podmornicama (Severna i Pacificka) koje su najmocnije nuklearno oruzje, stvara atmosferu da bi u nekakvom munjevitom ratu mogucnost ruske nuklearne odmazde mogla biti svedena na minimum.Rusija ne moze da prati SAD u razvoju pomorskih snaga, PRO, posebno ne u pogledu masovnosti produkcije i u jednom netrunutku njeni „asimetricni odgovori“ nece biti dovoljni.

    Jos pre petnaestak godina Putin je govorio da je Ukrajina kljucna drzava za Evro-Azijski savez.Zasto su dozvoljena dva Majdana, ostaje pitanje.Nikada status Rusije kao sile nije bio ugrozen kao sada sa Ukrajinom koja je okrenuta prema NATO, protiv Rusije. Putin je imao na celu Ukrajine coveka koje je potpisao pristup EAU, mogao je da na „njegov“ poziv, kao legitimnog i demokratski izabranog, na Zapadu priznatog, predsednika, „pomogne“ kao u Siriji (Sirija se cini kao neka kompenzacija za Ukrajinu, ali u Siriji, Rusi su opkoljeni sa svih strana), imao je izgovor i u zlocinima nad Rusima, mogao je da organizuje i neki ukrajinsko-ukrajinski rat, da je kontrolisao veci deo vojske i bezbednosnih sluzbi.Kada to nije uradio, nije smeo da prihvata Porosenka kao legitimnu vlast, kao ni potonje izbore na kojima su zabranjene najjaca Partija regiona i Komunisticka partija.Ovako, nije dobio nista osim vecnih sankcija, kao da je i usao vojno.

  2. Није ми јасно зашто сајтови националне оријентације поново игноришу коришћење западног мита о Сребреници од стране Путиновог кабинета. Ми се љутимо на Црну Гору, а ово је већ други пут од њега. Не мислим да треба сада јавно да дижемо галаму по медијима, али могу да пошаљу његовом кабинету писмо. Много би било адекватније да је за ЛНДР правио аналогију Олује а не Сребренице.

Оставите коментар