Овај комад Вирџиније Вулф имаће две премијере зато што је Бојан Ђорђев своју редитељску концепцију базирао на идеји да се у различитим извођењима у насловној улози смењују глумац и глумица
Фото: Александар Дангузов
Прва два дана априла на Сцени „Раша Плаовић“ први пут премијерно у Народном позоришту у Београду биће изведене представе „Орландо“, по роману Вирџиније Вулф, у драматизацији Тање Шљивар и режији Бојана Ђорђева.
Овај комад, који се бави истраживањем људског идентитета и рода као само једног од аспеката личности имаће две премијере зато што је Ђорђев своју редитељску концепцију, за разлику од страних продукција у којима Орланда игра глумица, базирао на идеји да се у различитим извођењима у насловној улози смењују глумац и глумица – Ива Милановић, студенткиња ФДУ у класи професора Срђана Карановића, и Драган Секулић, свршени студент ФДУ.
Бојан Ђорђев, коме је ово прва режија у националном театру у Београду, признао да да чезне за поставком „Орланда“ још од када је видео филм у режији Сели Потер из 1993. са Тилдом Свинтон у насловној улози.
„Драматизација овог фантастичног романа доноси на сцену раскошну елоквенцију Вирџиније Вулф, њену комбинацију енглеске духовитости, тока свести и суптилне друштвене критике. „Орландо“ је познат као најдуже љубавно писмо на свету, упућено Вити Саквил Вест, аристократкињи и песникињи која је послужила Вирџинији Вулф за обликовање чудесног хероја који живи заувек млад, након 200 година постаје хероина и након још три века успева да објави своју поему „Храст“ 1928, кад је изашао и роман Вулфове. Ферчецов текст продужава причу до наших дана. Драматизација се састоји из покушаја ликова из различитих друштвених миљеа и поднебља које Орландо среће током путешествија и који су на овај или онај начин заљубљени у њега/њу да га/је опишу. У дописаном епилогу и Орландо добија свој глас“, објаснио је Ђурђев.
Вирџинија Вулф
Према његовим речима, „тај прелазак из једног родног идентитета у други у представи се откључао једноставном тврдњом – мушкарац мора да прво постане жена да би постао човеком – да одрасте, да се трансформише, одрекне привилегија класе, измиче класификацијама времена, обичаја, рода и да живи живот ослобођен сваког вишка“.
Драматург Тања Шљивар истакла је колективно ауторство – троје писаца, двоје глумаца и најмање дуалност Орланда.
„Покушала сам кроз различите наративне технике да покажем сложеност једне такве личности, фиктивне, а и стварне, јер Вирџинија у роману реферише на своју љубавницу и пријатељицу Виту, то је ода самој Вити. Мислим да је та комплексност фиктивног и стварног лика, испричана кроз 12 наратора, нешто што је могло да се оствари једино кроз колективни рад целе екипе“ – изјавила је Тања Шљивар.
Вирџинија Вулф је „Орланда“ написала инспирисана животом своје љубавнице Вите Саквил Вест, а у драматизацији су коришћени и делови њихове објављење преписке, као и књижевно-теоријски текстови о тематизовању лезбејства у делима британских списатељица с почетка 20. века.
Ауторски и глумачки тим
Ауторски тим чине и аутор завршног монолога Горан Ферчец, сценограф Синиша Илић, костимограф Маја Мирковић, композитор Лука Папић, као и двоје сарадника са ФДУ Мина Милошевић и Максим Милошевић. Поред Иве Милановић и Драгана Секулића у представи играју: Александра Николић, Калина Ковачевић, Никола Вујовић, Зоран Ћосић, Павле Јеринић, Милош Ђорђевић, Вања Ејдус и Сена Ђоровић, а неки од њих тумаче и више улога.
Ј. Т.
Део наслова и опрема: Стање ствари