Сада је Дарија Кисић Тепавчевић тек још једна доста смушена чланица владе, а заувек је пропала могућност да буде узор за наше ћерке

Дарија Кисић Тепавчевић и Александар Вучић (Фото: Инстаграм профил Будућност Србије)

Пословична кап која је прелила чашу у случају Дарије Кисић Тепавчевић можда и није пала из боце неукусно прескупог вина које је наводно делила с колегом министром Александром Вулином. Али, беспризорно уклањање венаца са споменика убијеној деци да би се њено цвеће лепше сликало и имало ваљда монопол над сећањем на најнедужније жртве, то свакако јесте. У времену када више ништа никога не чуди ипак је необична путања коју је за само годину дана прешла – од лекарке којој се верује у највећој здравственој кризи и коју сви бране као жртву родних предрасуда, до министарке која производи највећи број афера.

Бизарна сцена с Вучићем у празном Народном позоришту, оптужбе за вински хедонизам мимо свих (епидемиолошких и етичких) мера, експресно хапшење грађанина који јој је упутио прекоран СМС и, поврх свега, гажење свих норми и обичаја поштовања покојника. Побогу, како смо до тога дошли?

Како беше… Није ни прва ни последња особа која је показала ко је тек кад јој је дата власт. Ситуација с Тепавчевићком је, ипак, посебно проблематична јер се чини да сваким „гафом“ она не нарушава само свој „имиџ“, него и доприноси цементирању стереотипа којима је ова средина ионако превише склона.

Блистав почетак

Када је пре годину дана ушла у наше животе и смиреним гласом почела да нам објашњава да су околности тешке, али да лекари чине све како бисмо се спасли, ми смо јој веровали. Гуглали смо када је рођена, где је дипломирала, колико је радова објавила. Свакога ко се усудио да јавно посумња у квалитете звезде у успону једнако су каменовали и поштоваоци власти и опозиционо настројени, политички коректни грађани.

„Не волите је зато што је жена, зато што је лепа и зато што је професионална“, био је одговор на сваки наговештај критике – одакле је она сад баш испливала? Заменица директора Батута, утицајнија од директорке, као неки пандан Весићу – ако сте то и помислили, било је боље да не кажете.

Дарија Кисић Тепавчевић и Предраг Кон (Фото: Слободан Миљевић/Влада Србије)

Прва информација која је направила пукотину у њеној блиставој аури била је да је тада још актуелна министарка правде (Нела Кубуровић, да не гуглате) удата за Кисићкиног рођеног брата. Одмах се некако отворила и афера: „Компаније блиске Бојану Кисићу, супругу министарке правде Неле Кубуровић и брату докторке Дарије Кисић Тепавчевић, добиле су 27 уговора са јавним предузећима и министарствима,” писао је БИРН 1. маја прошле године. И бивша и будућа министарка тада су аферу једноставно негирале, а суочени са страхом за голи живот, и грађани су је брзо гурнули у страну.

Прича о две карикатуре

Како се епидемија отимала контроли и Кризни штаб недоследношћу почео да нервира грађане, мењао се однос и према докторки Кисић. Те ко је фенира, ко јој ради нокте, одакле рукавице у пет боја кад у продавници нема ни оних белих, где она фарба израстак док ми ходамо као пећинске жене, да ли то она иде код педикира док ми не можемо ни до продавнице.

Међутим, и даље поверење грађана у њену стручност било велико. И то се осетило по реакцијама на две карикатуре. Да подсетимо, Душан Петричић је средином априла објавио карикатуру у којој чланови Кризног штаба играју коло под заставом СНС-а. Коло води Александар Вучић, док је на „кецу” докторка Дарија, а кроз решетке их гледа закључани народ.

Било је и тада реакција да је карикатуриста претерао, али тек је карикатура из постизборног јула, названа „струка и брука”, на којој Дарија, комплетно сређена, с накитом, деколтеом и у сукњици шета модном пистом, а из публике је гледају бесне и преморене колеге лекари – изазвала је осуде са свих страна.

‘Струка и брука’, карикатура Душана Петричића (Фото: Фејсбук страница Карикатуре Душана Петричића)

Петричић је стављен на стуб срама, нема ко није коментарисао да је карикатура сексистичка и да није критика њеног рада, већ изгледа. У заштиту су стале јавне личности, заштитница за равноправност полова, новине су анализирале и тумачиле да мушки део Кризног штаба није тако нападан и понижаван.

„Стручњаци који се баве родном равноправношћу истичу да живимо у патријархалној култури у којој се жене посматрају као сексуални објекти, било да је редовно, било ванредно стање. Већина медија пре ће објавити провокативне или голишаве фотографије министарке него слике из њеног кабинета. И конзервативна немачка штампа је, подсећања ради, објавила слике Ангеле Меркел, снимљене на нудистичкој плажи у време када је немачка канцеларка имала 18 година, док су британски таблоиди приказали фотографије војвоткиње Кејт Мидлтон како се сунча у топлесу. Без обзира на висину положаја на којем се налазе и законе којима се штити интегритет и приватност личности, жене се у већини друштава третирају као сексуални симболи”, писала је Политика.

Карикатуриста је ишибан уздуж и попреко, нарочито на друштвеним мрежама, а јавност је чекала још који месец, не желећи да верује да ће сценарио бити „очекиван”.

Предизборни пад поверења

Прво је данима, пре него што ће аминовати да је „излазак на изборе опасан једнако као одлазак у продавницу”, тврдила да је свеколика популација нагло оздравила, а сваког дана је „стално умирао онај један”. О бисерима да “дерби није био скуп високог ризика”, а да су (ваљда само опозициона) „масовна окупљања за време пандемије фактор ризика и морају се избегавати”, медији су већ много пута писали. Па је, кад је требало одобрити фудбал и изборе, “вирус ослабио”, а кад је био протест опозиције – опет ојачао.

Да политичке амбиције постоје, било је јасно и раније, али на дан избора докторка Кисић некако је имала тај став “неће ваљда снаја бити министарка, а ја не”. И почело је. Баш као што је сада тешко поверовати колико је Ана Брнабић била фина према новинарима кад је тек постала министарка, тако је и Дарија Кисић временом почела да имитира свог идола – безобразлук према медијима, ниподаштавање новинара, иронија и презир, а потом и сипање масе података од којих више ником ништа није јасно.

Кризни штаб (Фото: Слободан Миљевић/Фонет)

Да је после свега докторка постала министарка здравља, можда би све имало неку логику. Али када је пристала да води ресор рада, запошљавања и социјалне политике, гола амбиција и спремност на све, више нису могли да се сакрију.

Љубав готова пре него што је почела

Отуда сада афера за афером, неке лажне, а неке, изгледа, и не. Како је сада лако поверовати да је обезбеђење Дарије Кисић Тепавчевић склонило венац студената Правног факултета са споменика „Били смо само деца”, а како је тешко поверовати јој кад каже да она то није видела и да никада не би допустила.

Зашто је баш она одабрана да једина с председником присуствује обележавању погрома над српским народом на Косову, да ли стварно постоји тако скупо вино као оно које је пила с Вулином у ресторану који не би смео да ради, да ли би неко био ухапшен да је писао СМС поруке неком другом, а не новој миљеници трона? Не очекује се стварно истина ни о једној од поменутих тема. Сада је Дарија Кисић Тепавчевић тек још једна доста смушена чланица владе, а заувек је пропала могућност да буде узор за наше ћерке.

Фото: Тања Валич/Танјуг

Остаје само сећање на један блистав тренутак када је на питање надобудног водитеља како то да она као жена иде у прве борбене редове против короне одговорила – Не разумем шта ме питате.

Мирјана Николић

Опрема: Стање ствари

(Истиномер, 26. 3. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, Дарија Кисић-Тепавчевић, Кризни штаб, Мирјана Николић, жене, пандемија