Извештај са предавања Арве Аван о британском колонијализму у Индији 

Политичка карта ‘Индијске империје’, 1893. (Фото: Викимедија)

Основе колонијализма воде ка суштини капитализма, а британски колонијализам само је једно поглавље ширег контекста историјског феномена експлоатације и уништења локалне производње зарад европске индустријске производње. Поред тога, најезде европских произвођача резултирале су геноцидом, гладовањем и робовањем што је свеукупно допринело развоју капитализма у западној Европи и северној Америци. У 16. веку Кина је контролисала 65% светске економије, док је бруто домаћи производ у Европи био 15%.

Владавина британске Источноиндијске компаније (1600-1875): Од трговине до освајања

Британска источно-индијска компанија је била акционарско друштво, које је 1600. године, по краљевској повељи краљице Елизабете I, добило ексклузивна права трговине у региону источно од Рта добре наде (Индија, Источна и Југоисточна Азија). Индија је у то време била богата регија у области пољопривреде и производње – трговала је широм света памуком, свилом, индигом, чајевима, зачинима, драгим камењем. Робу је куповала јефтино, а продавала је по много вишој цени. Убрзо потискује конкуренцију – компаније које су пословале у име Француске, Холандије, Шпаније и Португалије. Компанија користи унутрашње немире у Могулском царству, служи се непотизмом и корупцијом те добија право да не плаћа царине, чиме добија велику предност у индијској трговини и освајању нових територија. Одлучном победом Роберта Клајва у бици код Пласеја 1757, компанија постаје војна и трговачка сила и поставља фаворизованог индијског владара на чело марионетске владе коју је компанија водила.

Сусрет Роберта Клајва и пребега Мир Џафара током битке код Плесија 1757. (Фото: Викимедија)

Период између битке код Пласеја (1757) и Ватерлoа (1815) кључни је моменат за развој британског капитализма. Процењује се да је почетком 19. века, вредност блага које је Британија отела Индији била 500 милиона и 1 милијарду, док је укупан капитал свих акционарских компанија у Индији износио је 36 милиона фунти. Многи историчари сматрају да индустријска револуција крајем 18. века није могла да се догоди без огромног капитала из Индије. Глад и експлоатација робовске снаге истичу се као главна обележја владавине Британске источно-индијске компаније. Наметнута пореска политика уништила је индијску пољопривреду, занатлијске делатности и домаће произвођаче. Због сталног пљачкања већ осиромашеног народа, израбљивања, тортуре, протеривања и крвопролића дешавају се побуне сељака.

Велика побуна, Индијска побуна или Први рат за индијску независност (1857)

После побуне војника компаније тзв. сепоља, дошло је до велике, али на крају неуспешне, Индијске побуне 1857. године, против владавине компаније. Индија сада постаје крунска колонија Велике Британије, па све поседе компаније преузима Британија. Многи историчари репресију локалног индијског становништва након револуције пореде са нацистичком репресијом европског отпора. Индустријска револуција са краја 18. века, изграђена је на штету индијске економије. Иако је индустријско/модерно доба настало у Британији, стварна покретачка снага иза њега била је Индија (против своје воље).

Побуна коњице у Делхију током Индијског устанка 1857. (Фото: Викимедија)

Британска Индија или Британски Раџ (1858-1947)

Раџ на хинду значи „владати“ или „краљевство“

Последице овог крвавог распада неизбежно су обележиле природу политичке, социјалне и економске владавине коју су Британци успоставили. Наиме, индијска влада је комбиновала политику сарадње и помирења различитих слојева индијског друштва са политиком принуде и силе. Индијски национализам је растао даље током раног 20. века, нарочито избијањем Првог светског рата 1914. Иако је Први светски рат био првенствено европски сукоб, колоније главних европских сила такође су имале улогу у борбама. Процењује се да је чак 1.8 милиона индијских војника и радника регрутовано у ратним напорима на страни Британаца. Када је Британија ушла у рат са Немачком 1914. из Индије стиже прилив од 100 милиона фунти. Више од 60.000 индијског мушког живља погинуло је у Првом светском рату, а процењује се да је 8 милијарди фунти потрошено у виду разних других ресурса.

Индијска коњица у британској служби на Западном фронту током Првог светског рата (Фото: Imperial War Museum)

Избијање Другог светског рата у Европи имало је значајан утицај на британски империјализам у Индији и коначно стицање независности Индије 1947. Неки Индијци одбијају да учествују у борби против фашизма да би заштитили британска демократска права, посебно када Британци нису поштовали индијске захтеве на самоуправљање. Ипак, 2.5 милиона Индијаца бива присиљено да учествује у рату. За време Британског царства, уз помоћ британског инжењеринга, Индија је развила четврту највећу железничку мрежу на планети коју је скупо платила, а која јој је служила за транспорт робе и људи широм земље, али и за смиривање побуна.

Финансијски, демографски губици и глад као последица колонизације

Индија је служила као затворено тржиште британске робе и услуга, али и у одбрамбене сврхе одржавајући велику сталну војску без икаквих трошкова британских пореских обвезника. Британија је промовисала извоз многих природних ресурса Индије, посебно у индустријску Енглеску. Британци су имали користи од овог система јер су индијски ресурси подстакли фабрички систем присутан у Енглеској у време Индустријске револуције.

Удео различитих региона у светском бруто-друштвеном производу (Графикон: Викимедија)

Наиме, Британци су тада усвојили законе у Индији који су приморали индијске држављане да производе усеве за употребу у енглеским фабрикама уместо да производе усеве хране. То је контрадикторно, јер је чак 35 милиона Индијаца умрло од глади током британске владавине, које су могле бити умањене различитим економским политикама. Велика глад, за коју се каже да се догодила од 1876. до 1878. године, довела је до смрти 10 милиона људи. Винстон Черчил је за глад кривио чињеницу да се Индијци “коте као зечеви”. До интеграције Индије у светску економију долази на уштрб индијских прихода и приноса од капиталних инвестиција које уместо да реинвестира у развој индијске економије, Британија задржава за себе, а све у славу напретка. Финансијски губитак Индије у периоду од 1765. до 1938. процењује се на 45 трилиона долара, што чини укупно 17 БДП Велике Британије.

Друштвена колонизација

Систем образовања, језик, интелектуалне и традиционалне вредности

Долази и до успостављања образовног система и званичне администрације на енглеском језику што је добар пример урушавања традиционалних вредности. По речима тадашњег председника одбора за јавна упутства, Томаса Бабингтона: Потребно је створити класу људи који су по крви и боји коже- Индијци, али по стилу, начину размишљања, моралу и интелекту- Енглези.

Постколонијална ера

Исти систем, нове контрадикторности

Пољопривредници већ деценијама позивају индијску владу да спроведе законе за очување пољопривредних послова и враћање продуктивности, али остају на милост и немилост тржишта великих корпорација који теже увећању профитних маржи. Уместо да уважи жалбе пољопривредника, индијска влада недавно је донела закон који погоршава одвећ лоше услове рада. У септембру 2020. индијска влада је усвојила три кључна закона који су у основи омогућили корпорацијама да стекну јаче упориште у пољопривредном сектору и учиниле пољопривреднике све подложнијим експлоатацији.

Марш на Делхи, протест индијских фармера 2020. (Фото: Викимедија)

Укидањем члана 370, Индијцима се омогућава куповина земљишта и имовине у Кашмиру, што ће резултирати растом цене земљишта, а локални Кашмирци могу да дају земљу у закуп и могу да зарађују више чиме се повећава могућности запослења, а компанијама омогућава да инвестирају. Укидају се реформе које су штитиле аутохтоно индијско становништво.

Носталгија за британским империјализмом

Прошлост треба да је иза нас, не треба да се извињавамо због ње, јер се британске трајне вредности заснивају на неким од највећих идеја у историји, попут толеранције, слободе, грађанске дужности које су се развиле у Енглеској и утицале на остатак света, истакао је Гордон Браун, вођа лабуристичке партије и премијер Велике Британије(2007-2010). Анкета из 2019. на тему британског империјализма (у којој су учествовале Холандија, Велика Британија, Француска, Белгија, Италија, Јапан, Шпанија и Немачка), показала је да више од 1/4 испитаника и даље жели Британску владавину; 1/3 сматра да су бивше колоније богатије као последица британског колонијализма.

Слађана Здравковић, истраживач сарадник
Институт за европске судије

Прочитајте још

• Рајко Петровић: Португал и Шпанија – успон и пад првих глобалних колонијалних империја
• Данило Бабић: Белгијски колонијални модел и његове последице на друштво колонија и метрополе
• Жан Казимир: Деколонијално читање историје Хаићана од 1697. до 1915. године
• Јелена Вићентић: Холандски колонијализам, корени модерног капитализма и свакодневног расизма

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Арва Аван, Британска империја, Велика Британија, Индија, Слађана Здравковић, колонијализам