Њујорк тајмс: И поред отпора грађана Влада Србије са одушевљењем прихвата кинеске компаније

Оно што изазива критике често је природа кинеских инвестиција, а не само обим, наводи Њујорк тајмс

Улаз у рударско-топионичарски басен у Бору (Фото: ЦИНС)

Влада Србије са одушевљењем је прихватила кинеске компаније, док се грађани жале на те инвеститоре јер крше еколошка правила, пише Њујорк тајмс.

Лист пише да влада поздравља кинеске инвестиције у Србији зато што спасавају пропале фирме, али да се многи грађани жале на лоше еколошке и политичке утицаје таквих улагања.

Многе компаније доводе раднике из Кине уместо да запошљавају људе из Србије и критичари кажу да помажу српској влади да смањује демократске слободе.

Њујорк тајмс подсећа да је кинеска компанија Зиђин мајнинг груп 2018. године преузела управљање над топионицом бакра у оближњем Бору и започела минирање у брдима у потрази за бакром и златом.

Уверени да имају подршку Вучића и његових званичника, рударска компанија и други кинески подухвати у Србији углавном су игнорисали жалбе и своје пословање заташкали у тајности, наводи лист.

Зиђин је купио топионицу која је претходно била у власништву државе, након што је друга кинеска компанија купила челичану пред пропадањем у близини главног града Београда, а председник Србије Александар Вучић поздравио је кинеске инвеститоре као спасиоце своје земље, пише лист.

Фото: Танјуг/Зоран Жестић

„Кинески новац спасио је од уништења две велике, али пословно лоше стојеће произвођачке компаније у Србији, спасивши више од 10.000 радних места и ојачавши оно што две државе описују као ‘челично пријатељство’ Србије и Кине“, додаје се у чланку.

Лист наводи да за неке то пријатељство показује опасност од преношења у Европу оваквог приступа инвестирању и његовог негативног утицаја на локално становништво које кинеске компаније примењују у сиромашним регионима света.

Лист цитира бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, који сада води највећу опозициону странку, да Кина у Србији послује на исти начин као у Африци са истом стратегијом.

„Ослонац те стратегије широм света био је успостављање блиских приватних односа са локалним моћником – у случају Србије, господином Вучићем, демократски изабраним, али на своје начине све ауторитарнијим“, наводи лист и указује да је Вучић постао можда највећи заговорник Кине у Европи.

Вучић, пише дневник, рекао је да Кина, која је уложила стотине милиона долара у земљу и обезбедила милионе доза вакцина против ковида-19 „једина може да помогне“ земљи.

Цитира речи Вучића да је кинески лидер Си Ђинпинг не само пријатељ Србије већ и брат, што је како наводи лист раније била улога Русије, која је за Србију везана заједничком православном вером и дубоким културним и политичким везама.

Премијерка Србије Ана Брнабић је указала да кинеске компаније изузетно помажу Србији али да немачка предузећа на пример запошљавају више људи.

Ивица Дачић, Александар Вучић и Ана Брнабић (Фото: Танјуг)

Оно што изазива критике често је природа кинеских инвестиција, а не само обим, наводи лист и помиње Хуавеј који је инсталирао стотине камера опремљених технологијом за препознавање лица широм Београда што критикују они који бране приватност, и указују да Вучић користи Кину за смањење демократских слобода.

„Љубав између изабраног лидера Србије, који наводно тежи придруживању Европској унији и тврди да дели њене демократске вредности, и господина Сија, лидера једне од најрепресивнијих земаља света, згрозила је Србе који желе да се придруже Европи и ни најмање их није привукла ка истоку“, пише лист.

Нудећи велике зајмове, вакцине и инвестиције без контроле и транспарентности које захтева Европска унија, Кина је помогла Вучићу да испуни нека обећања везана за српску економију, али по речима опозиционе политичарке Маринике Тепић то све помаже у изградњи полицијске државе.

Лист подсећа да је у јануару 26 чланова Европског парламента захтевало ревизију „растућег кинеског економског утицаја у Србији“, укључујући „опасне пројекте са потенцијално разарајућим вишеструким утицајима на животну средину, и на околно становништво“.

Говори се о великом скоку загађења изнад дозвољеног нивоа од борске фабрике 2019. и 2020. што је покренуло протесте.

Активисти кажу да је ниво загађења у Бору од протеста опала али да је главна опасност сада на југу где стотине кинеских радника које је довео Зиђин развијају једно од највећих неискоришћених налазишта бакра, и копање злата.

Бес јавности је порастао због издавања налога за експропријацију како би Зиђин могао да изгради приступне путеве и прошири рудник.

Како се наводи Бор сада чини запањујућих 80 одсто српског извоза у Кину, понављајући образац који је надалеко виђен у Африци, где кинеске фирме ваде природне ресурсе које потом испоручују назад у Кину.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 28. 3. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , ,

Оставите коментар