Користим прилику да Вас љубазно подсетим на наш разговор у Штутгарту, где сам разумео да предлог закона о уџбеницима „неће проћи Скупштину“, писао је први човек „Клета“
Извор: Дојче веле
„Ако се примени нови закон о уџбеницима бићемо приморани да обуставимо све наше активности у Србији, што верујем да није у интересу Владе и не иде у прилог њених настојања да привуче нове инвестиције.“ Овим речима је Филип Хаусман, први човек „Клета“, једног од највећих европских издавача уџбеника, завршио своје писмо, до кога је дошао БИРН, а које је упућено тадашњем премијеру Србије Александру Вучићу у априлу 2015. године, поводом предлога Закона о уџбеницима који је чекао да уђе у Скупштину. Хаусман у писму Вучића подсећа на разговор који су имали, а на основу кога је он „разумео да постојећи нацрт овог закона ’неће проћи скупштину’“.
Закон је повучен али је у септембру исте године уз минималне измене усвојен, а да притом није удовољено најважнијим захтевима „Клета“ и осталих приватних издавача. У том тренутку је изгледало да је у бици победио кабинет тадашњег министра просвете Срђана Вербића који се јавно противио захтевима „Клета“.
Испоставиће се да је то била пирова победа, и да рат те 2015. није био готов. Три године касније, почетком априла 2018. године, Скупштина Србије је изгласала нови Закон о уџбеницима из кога су испали сви проблематични делови који су сметали издавачима, а пре свега „Клету“.
(Извод из текста са сајта Пешчаника)
Филип Хаусман: Уџбеници у Србији – наш састанак у Штутгарту
Влади Републике Србије
Председник Владе
Г. Александар Вучић
Немањина 11
11000 Београд
Србија
Поштовани г. Вучићу,
Још једном бих желео да Вам захвалим на времену које сте одвојили приликом своје посете Штутгарту. Надам се да сте добро, а судећи по вестима које добијам из Србије, видим да сте веома делатни.
Разлог што Вам пишем је информација да Завод за уџбенике више није на списку за приватизацију. КЛЕТ је послао писмо о намерама у погледу Завода за уџбенике, па нас је ова информација веома узнемирила. Замолио бих Вас да нам кажете коме би се директор наше испоставе у Србији могао обратити ради додатних информација у погледу будућих планова по овом питању. Надамо се да повлачење планова за приватизацију неће исходити предностима за речену издавачку кућу!
Филип Хаусман (Извор)
Користим ову прилику да Вас љубазно подсетим на наш разговор у Штутгарту, где сам објаснио разне разлоге наше забринутости новим законом о уџбеницима, и где сам разумео да предлог новог закона о уџбеницима „неће проћи Скупштину“ у тренутном облику.
Ако би се овај закон усвојио, имало би то веома лоше последице по образовање у Србији. Слободно тржиште би вероватније пре него касније нестало, и, последично, учитељи и деца би трпели велику штету. Нови закон, усвоји ли се, би нас навео да размислимо о отказивању свих својих делатности у Србији, што мислим да није у интересу Владе и није добро по њена настојања да привуче стране инвеститоре. Данас КЛЕТ Србија у својим фирмама запошљава више од 100 људи и ангажује више од 1.000 аутора за рад на новим образовним материјалима. Отказивање наших делатности оставило би ове углавном младе и образоване људе без посла и прихода.
Искрено Ваш,
Филип Хаусман
Са енглеског посрбило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
Дајте мало парица парица,
Све ће бити решено решено
Код Боге паре не важе..Само мисао и дело!
Јадан ли је председник коме неки никоговић који запошљава 100 људи , прети и он подлеже уцени. Изузев ако све није рађено у договору….
Kakav pogled ZLO.
Да се надовежем. Политичарима није ваљало док је „Завод “ деценијама одлично обављао свој посао. Наш новац је остајао у кући, наши људи су зарађивали, али настао је проблем провизије. Ниси је могао узимати сам од себе. Е онда су се „ политичари“ досетили и напали „ монопол“. То јелте није уреду, треба увести нове играче, наравно стране. Од њих се може узети леп проценат и ствар је за њихов џеп решена. Само бих волео да знам како се зове то кад једне исте стране куће згрћу дебеле паре од нас ( трују нам децу, а нас деру) и раде то већ пар деценија, а не зове се „ монопол“. То је вероватно чувена тржишна мафија. Ју, опростите мислим тржишна економија. Ово вреди за све области живота, здравство, банкарство, саобраћај, трговину, пољопривреду… Ма нека се носе сви одреда.
Ужаснут сам!
Како смо и кад смо упали у канџе тог (про)Клета, да сад не можемо да се из њих искобељамо?
Може ли неко о томе да напише исцрпан текст: како је почело, КО је почео и сл.?
Поновићу отприлике оно што већ рѣкох у једном ранијем коментару: Господин Кавчић је са својим бесплатним уџбеницима урадио велику ствар. Нѣшто значајније можда нѣје урадио нико у послѣдњих 30 година. И ДУЖНОСТ првѣнствено сваког родитеља коме је стало до сопственог потомства је да његову причу пажљиво прати, подржава је и шири на све могуће начине другим родитељима. И ето ти велике, огромне побѣде – без испаљеног метка и жртава.
Р. Ѕ. Рѣч “господин” сам пред Кавчићевим прѣзименом намѣрно написао великим словом. Во време оно, златно доба светородних Немањића, титула господина била је резервисана само за патријарха и владара, а нѣ за сваку шушу као данас. Зато што је Господ(ин) само Бог, а ова двојица такву титулу (с малим словом) заслуживала су својим положајем, јер се подразумѣвало да би патријарх и владар морали бити најближи Једином Господину Богу. Бар би прва брига једног владара и патријарха била старање да се Божјој праведности што више приближе. За нашег тренутног владара већ смо се увѣрили да нѣ заслужује ни да се титулише владаром, а камоли “господином”: нѣје одмакао даље од Поглавице Једне Разбојниче Дружине. А наш нови патријарх титулу господина тек трѣба да оправда.
Ако је стварно намера државе да истраје у писању уџбеника из историје, географије и биологије, а Клету да заради на нашем тржишту сигуран сам да постоји неки вид договора који се може постићи.
Овде се ради о новцу.
А ако не може да се дође до договора и постављени смо пред ултиматум, онда се више не ради о новцу већ о политичком утицају и субверзији. И онда, ако Клет не жели да се договоримо (што је противно сваком начелу здравог разума у тржишној утакмици јер новац је новац), књиге умемо да пишемо, а Кинези умеју да их штампају. Исто као и са вакцинама…
Јао, што је то страшно. Ако ви одете , нећемо више добити ни кишобран, ни торбицу, ни маскице да гушимо дечицу, ни спрејче за дезинфекцију и дезинсекцију. Па нећемо да имамо бесплатне едуканције, то јест трговачке мулти левел промоције , а врапци дупедавци неће моћи да вам за јефтине паре поклањају квалитетна методичка знања и да вам држе тезге за фрај .Па шта ће да раде ваши трговачки путници ? Ко ће да нам обиђе директоре школа и да их обрадује? Ко ће онда да заседне на сајт ЗУОВ-а на почасно прво место , а до осталих, богами, мора добро да се гугла? .Ко ће нашој деци да пише историју и да им преноси неопходна џендер искуства? Ко ће да нам поклања планове и припреме за наставу без мозга ? Ко ће да нам одреди 7500 стандарда да их учимо напамет ? Ко ће да нам укаже да смо НАСИЉЕ, НАСИЉЕ, НАСИЉЕ и ми и наша деца ? Куку мене, до Бога милога, како ћемо без вас да научимо децу да пишу и да перу ручице после пишкања? Заиста сте нам помогли. Да није вас ни једно дечје игралиште не би постојало. Све сте их ви изградили да нам захвалите за гомилу пара коју износите из наше земље. Немојте више толико да чините за нас. Сачувајте за своју државу сва та блага. Будите родољуби.