„Самоубиство – херојски чин или кукавичлук” као осетљив захтев који је пред ђаке поставио професор српског језика, одмах је повезана са вестима о самоубиствима младих у престоници
Фото: Н. Марјановић
„Самоубиство – херојски чин или кукавичлук” као једна од понуђених тема на које у писменом задатку треба да одговоре ученици другог разреда средње школе окосница је јуче започете дебате међу корисницима друштвене мреже „Твитер” која се муњевитом брзином преселила у и електронске медије. Као осетљив и озбиљан захтев који би пред ђаке могао да постави професор српског језика и књижевности, ова тема одмах је повезана са вестима из хронике о самоубиствима младих у престоници. У коментарима, примера ради, један читалац пише да га као просветног радника подилази језа при помисли да међу ученицима има оних који помишљају на самоубиство, да већина родитеља није свесна колико имамо тужне, депресивне и несрећне деце, док у вестима види да је троје извршило самоубиство.
Можда таквих реакција не би било да је прецизирано да се задати састав о самоубиству односи на тај чин из Толстојевог романа „Ана Карењина”, јер ово књижевно дело јесте обавезна лектира за средњошколце другог разреда, и у том смислу не би било дилеме да ли је тема примерена узрасту. Међутим, један од најбољих методичара међу наставницима српског језика и књижевности, Владимир Милојевић, професор у Четрнаестој београдској гимназији, осим што примећује да је наслов недоречен, у разговору за наш лист увиђа и да није најумешније срочен, јер је ђацима остављена могућност да самоубиство тумаче као херојски чин.
– Чисто сумњам да је било ко од колега професора српског језика и књижевности задао тему „Самоубиство – херојски чин или кукавичлук” с циљем да то буде слободна тема у којој ће адолесценти у писаним задацима да расуђују о том чину. Највероватније је реч о градивној теми из књижевности која се односи на Толстојев роман, и то је морало да буде прецизирано, да буде јасно о чему ће ученици промишљати, писати, расправљати и ту не би било ништа спорно. Писање о самоубиству као теми из књижевности примерено је узрасту и у складу са програмом. Толстојев роман је деценијама у програму, обрађује се у целини и сасвим сигурно једно је од најобимнијих књижевних дела које ученици читају у школовању, можда и у животу. А самоубиство или убиство мотиви су многих романа из лектире. И о томе се, наравно, дискутује са ученицима. Сетимо се класика Достојевског „Злочин и казна”, који се обрађује у четвртом разреду гимназије. Знамо да је Расколњиков починио убиство због кога пролази кроз кризе. Таква дела не треба заобилазити због мотива убиства или самоубиства, нити треба заобилазити такве теме за писмене задатке. И код нашег Ива Андрића, у роману „На Дрини ћуприја” који се обрађује у трећем разреду гимназије, на неколико места присутан је мотив самоубиства. Фата Авдагина убила се скочивши с моста, несрећни Федун такође отиснуо се с моста у Дрину кад је пушком себи одузео живот – илуструје Милојевић.
Извор: Вајбер/Мондо
Подсећа да је уобичајено у пракси да се приликом обраде књижевних дела неизоставно уприличи дебата, где су ђаци у улози пороте која доноси суд о поступцима књижевних ликова, на пример, да ли оправдавају или осуђују поступке Ане Карењине. Његово искуство, из учионице, потврђује да ученици углавном самоубиство као чин ни у ком смислу не оправдавају, чак и они који штите Карењину.
– Није најбоље срочена тема у којој се оставља могућност да се самоубиство тумачи као херојски чин. То је моје мишљење. Могуће је да су ученици са наставником већ дебатовали о томе, али сумњам да је та дебата могла ићи у правцу да је њено бацање под воз херојски чин, јер ни у једном књижевном делу не налазимо оправдање за самоубиство. Тако несретног Андрићевог Федуна није имао ко да сахрани, ни да га опоје. Па један стари свештеник у Вишеграду каже он ће обавити опело зато што тај човек то сигурно није урадио при свести – разјашњава Милојевић.
Он не сматра да је спорно ђацима дати да пишу о самоубиству као чину из књижевног дела, напомиње да је то одлука наставника, у овом случају „несмотрено формулисана”. А кад га питамо како би гласила ваљано срочена тема за ђачки састав која дотиче и чин самоубиства, као из рукава наводи: „Ана Карењина – жртва или кривац”, „Како ми је Толстојев роман помогао да боље схватим живот и људе”, „Прича о Ани, Вронском и другим људским судбинама које роман прати”…
Извор: Политика
Да у разговору са тинејџерима самоубиство не треба да буде табу тема, јер ако се о нечему не разговара не значи да се то неће догодити, сматрају и они који деле став да је „Самоубиство – херојски чин или кукавичлук” одлична тема за писмени задатака, која не подстиче ђаке на самоубиство, већ нуди да се о томе говори.
Такође, сматрају и да ваља анализирати ставове ученика изнете у саставима, уз помоћ психолога проценити да ли је некоме потребна подршка, јер „гурање проблема под тепих може појединце да доведе до ивице – зграде”.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар