Евростат: Пријем у држављанство ЕУ у 2019.

У периоду од 2013. до 2019. држављанство чланица ЕУ добило 65.052 становника централног дела Србије и 55.850 становника Косова и Метохије

Фото: Савет Европе

У 2019. око 706.400 лица је добило држављанство неке од чланица ЕУ у којој живи, што је више него 672.300 у 2018. и 700.600 у 2017.

Мароканци су били највећа група међу не-чланицама ЕУ (66.800 лица, од чега је 84% добило држављанство Шпаније, Италије или Француске), испред Албанаца (41.700, 62% у Италији), Британаца (29.800, 75% је добило држављанство Немачке, Шведске или Француске), Сиријаца (29.100, 69% у Шведској), Турака (28.600, 57% немачко држављанство), Румуна (26.600, 60% у Италији или Немачкој), Бразилаца (23.500, 73% у Италији и Португалији), Украјинаца (18.100, 59% у Немачкој, Пољској или Италији), Алжираца (18.000, 82% француско држављанство) и Руса (16.400, 31% немачко). У односу на 2018, Мароканци и Албанци су задржали позиције док су Британци скочили са седме на трећу позицију.

Највећи број држављанстава је додељен од Немачке (132.000 или 19% од укупног у ЕУ), Италије (127.000 или 18%), Француске (109.800 или 16%), Шпаније (99.000 или 14%) и Шведске (64.200 или 9%) што је укупно 75% од свих додељених држављанстава у ЕУ у 2019.

Графикон: Евростат

Стопа натурализације је однос броја лица која су добила држављанство земље у којој бораве у односу на укупан број странаца који се у њој налазио од почетка године. Највећу стопу натурализације имала је Шведска (7 од 100 је примљено у држављанство), затим Румунија (4,7), Португалија (4,4), Финска (3,8), Холандија (3,2) и Белгија (2,9).

Насупрот њима стопа натурализације била је мања од једног на 100 странаца у Литванији (0,2), Данској (0,3), Естонији (0,4), Чешкој (0,5), Летонији (0,6), Аустрији (0,7), Бугарској и Словачкој (по 0,8) и Малти и Ирској (по 0,9).

Графикон: Евростат

У 2019. је из Србије без КиМ држављанство ЕУ добило 10.297 лица и још 8.047 са територије АП Косова и Метохије. Следе Северна Македонија са 7.148, БиХ са 6.977 док је из Црне Горе држављанство променило 873 лица.

Када се ЕУ додају и Норвешка, Швајцарска, УК, Исланд и Лихтенштајн смањује се разлика између централног дела Србије (11.937 лица) и Косова и Метохије (11.474 лица) јер Албанци са КиМ скоро једнако воле да аплицирају за држављанство Швајцарске (3.365) као и Немачке 3.800).

Интересантно је да Уједињено Краљевство није доделило држављанство ни једном становнику са КиМ од 2014. године.

Табела: Мирослав Здравковић

Укупно је, у периоду од 2013. до 2019. држављанство чланица ЕУ добило 65.052 становника централног дела Србије (9.293 у просеку) и 55.850 становника Косова и Метохије (7.979 годишње).

Из централног дела Србије овај број је упоредив са пописаним бројем становника (2011) у насељу Нови Пазар (66.527), Краљево (64.175) или Смедерево (64.175), док је на Косову и Метохији упоредив са процењеним (2019) бројем становника општина Ораховац (58.023), Малишево (57.470) или Србица (52.475).

Приредио: Мирослав Здравковић



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Danska
    U sledećih 10 godina ograničenje broja stanovnika nezapadnjačkog porekla.

  2. Јесте, @zoran.

    Од 11,8 милиона становника Данске, око 11% је страног порекла, од чега 58% из “незападних” земаља. Да спрече “стварање гета и паралелних друштава” у наредних 10 година ограничавају на 30%.

    (https://summit.news/2021/03/17/denmark-to-limit-non-western-residents-in-neighborhoods-to-30-per-cent/)

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading