Ако су мушкарци „битанге на путу“ да ли је можда пригодније саопштење могло да буде о женском напретку у боксу и другим борилачким вештинама
Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)
Евростат је спремио неколико пригодних саопштења поводом светског дана жена. Једно од њих је насловљено са „Жене су остале надбројане у руковођењу“ (овде).
По овом саопштењу, у трећем тромесечју 2020, више од 9,5 милиона лица је било на управљачким позицијама у ЕУ, у томе 6,2 милиона мушкараца и 3,3 милиона жена. Мада су жене учествовале са 46% у укупном броју запослених биле су заступљене са само 34% међу руководиоцима.
Скандалозно звучи сликовито изражавање о „битангама на путу“ (With some bumps on the road) упркос чијем деловању је удео повећан са 30% у другом тромесечју 2002, од када постоје временске серије. Битанге спречавају жене да постану руководиоци?
У Србији је на руководећим позицијама било 32% жена што је незнатно испод просека у ЕУ и упоредиво са Аустријом и Немачком, као да смо лоцирани на месту Словеније (овде). Словенија је у овом индикатору далеко превазишла Беч и Берлин и само су Летонија, Пољска и Мађарска испред ње по овом индикатору.
Насупрот Словенији је њој суседна Хрватска која је на дну листе чланица ЕУ и само су С. Македонија и Турска, међу земљама са подацима (без, БиХ, Албаније…) имале мањи удео жена међу руководиоцима.
Да ли је у Хрватској донет закон о истополним партнерствима? Или у Пољској која има 44% жена међу руководиоцима а има забрањен абортус?
Мирослав Здравковић: Еманципација жена, пушење и раст становништва
Ако су мушкарци „битанге на путу“ да ли је можда пригодније саопштење могло да буде о женском напретку у боксу и другим борилачким вештинама (овде)?
Док Европљани уместо деце шетају псе, да ли су праве битанге нека лица, чије је порекло и идентитет забрањено објављивати, која секу ножевима и бацају бомбе на случајне пролазнике у европским градовима?
Жене су историја, живот, време, смисао постојања и опстанка. Жене су центар света и сваки дан у години припада њима (овде).
У Евростату се нису досетили да ставе у однос удео жена међу факултетски образованим са уделом међу руководиоцима као индикатор џендер дискриминације? Чак 53,4% факултетски образованих у старости од 25 до 69 година чине жене а учествују само са 34,3% међу руководиоцима, што даје однос 1,56:1.
На овако добијеној листи земаља и даље су на једном крају Турска и Хрватска а на другом Словенија, Мађарска, Летонија, Шведска и Пољска али је Швајцарска за жене најмање дискриминаторна јер има 45,1% жена са факултетом а 34,8% на управљачким позицијама, те је однос 1,3:1.
Назваћу овај показатељ нескромно „Здравковић однос џендер дискриминације“. Џендер разлика у запослености је већ дата у другом пригодном саопштењу (овде).
Евростат и прорачуни аутора ради добијања „Здравковић односа џендер дискриминације“ (Табела: Макроекономија)
Чисто ради личног задовољства док не пронађем податке о развоју женског бокса.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Почетком деведесетих, током скупштинске расправе, Радоман Божовић обавештава Др. Воју Млађег да нема право на шесту реплику, јер га претходни говорник ни на који начин није поменуо, на шта Шешко одговара:
– “Да, ави ја тачно знам на кога је он мисвио”.
На сличан начин, реверзним инжењерингом, и господин Здравковић, од раткапне за точак од 13 цола, без ознака, прави комплетног голфа двојку. Цео текст је исплео око битанги на путу, које је он некако видео у “some bumps on the road“. Ова, толико честа, фраза у енглеском језику, са нагласком на “bumps”, може да се односи на било шта/кога, тако да је нејасно којом алхемијом је од препрека/неравнина/грба произвео баш битанге. Чини ми се да је аутор хтео да у, наоко, невиним “препрекама”, препозна опасне битанге, али је, ако је тако, заправо учинио услугу приопћитељима из Евростата, јер су битанге, у поређењу са препрекама, кудикамо безопасније. Сам српски амалгам (bitte-danke) је показивач на лоповчину са “манирима”. Адвокати, аутомеханичари, бекови костоломци, државни лекари, уставне судије, академици, препродавци ролекс сатова, папучари и припадници других еснафа, неретко су и битанге, што значи да тај печат увек показује на људе. И то специфичну врсту. Ону која није нужно бирана за одстрел, већ је, радије, нужно зло. Чак и жене могу бити… битангиње? С друге стране, “bump” може да буде еуфемистична персонификација немерљивог злодела (Срби као препрека/грба за пеглање на усташком путу). У овом тексту је, на самом почетку, не сумњам перфидно, као “препрека на путу”, и увод у причу о елиминисању токсичне мушкости, наговештен и ковид-19, но битанги слабо има. Сама реч је тешка за буквалан превод, али је енглеска реч “crook” релативно блиска, и несумњива је персонификација. Bump то, по “дифолту”, није, мада, у овом случају, вероватно јесте.
Е сад, знамо ми добро да је основна сврха постојања енглеског језика забадање ножа у белим рукавицама, у то никад не треба сумњати, као што не треба сумњати да је порука овог “бенигног” коминикеа да је отворена сезона лова на мужјаке, нарочито оне алфа типа. Они су крајње непожељни удисачи кисеоника. Битанги ће бити и кад се мушкарчине истребе.
Не разумем Вас – од Шешеља до лова на мужјаке алфа типа?
Енглеским фразама могу да се служе Енглези, НВО плаћене за промоцију женских или хомосексуалних права (животиња, марсоваца…) али не и званичне (статистичке) институције.
With some bumps on the road? To ne mora da znaci bitange na putu?
Muškarci su danas diskriminovani a ne žene.Pogledajte oko sebe,više ne smete ni da povisite ton na ženu a za decu i da ne pričamo.Drugi nam vaspitavaju porodice t.j ološ sa zapada
Изгледа да се ради о лошем преводу са енглеског. Аутор је вероватно заменио реч bumps са bums. Прва значи неравнина (џомба) на путу, а друга може да значи битанга. Забуну је изгледа проузроковало слово “p”.
Jel’ ovo neka šala ili ovaj čovjek zaista ne zna da fraza “bumps on the road” znači manji, neznatan problem na putu do nekog cilja? Bitange na putu!!??
‘bem ti gugl translejt… : )
@Мирослав Здравковић
Поштовани,
То што ме ви нисте разумели не значи да мој коментар нема смисла. Дапаче, судећи по, већ деценијама старој, метрици, за оцену текста, изгледа да сте ви тај кога читаоци слабо разумеју, као што, сад је то већ сасвим извесно, нисте разумели ни оригинални текст, око којег сте невешто иштрикали своју “експертизу”. Друга реченица вашег одговора је толико промашила мету, да се питам, како сте уопште ушли у стрељану? Па ви сад поричете сами себе. На којем је то језику написан тај статистички текст на који се позивате? На којем би језику, и фразама из тог језика, као посве легитимним, и, шта више, стандардним обликом дијалога с јавношћу (толико бисте морали знати), европске званичне и статистичке институције требало да саопштавају резултате свог рада, ако не на енглеском, који, узгред, без тих фраза, еуфемизама и идиома, не би ни постојао? Или ви мислите да би се ЕУ званичници морали држати искључиво ОНО и ДСЗ вокабулара, од чега, треба бити поштен, ионако нису далеко? Попут неких фудбалских коментатора из времена Ћопавог, који су полубели леб зарађивали тек изговарајући имена играча код којих се нађе лопта, уз понеки фаул, аут и корнер. И док су Шешељ и мужјаци свим читаоцима, осим вас, посве јасни, већина изгледа и даље има проблем да сазна како сте од кврга/препрека/неравнина/лежећих полицајаца стигли до битанги, па би било лепо од вас да нам појасните. Не морате користити метафору, нити било коју другу стилску фигуру, што вам, ионако, неће бити тешко. Здраво били.
@ АммА
Поштовани,
Пустио сам вам коментар, али заиста бисте морали да цените што наш драги сарадник М. Здравковић показује добру вољу и коментарише/одговара читаоцима, и посебно да се са мало више такта односите према Другом. Хвала!
Александар Лазић
@Стање Ствари
Драги Александре,
Знам ја да ви мени понекад гледате кроз прсте, а понекад ме и исечете, али ја не бих ни писао кад бих сама себе спутавао. Ваш портал, ваша уређивачка политика и ваше право на лектуру… нема љутиш, па тако ни ја. Моје је да пишем, ваше да (не) пуштате. Сујету сам поодавно ставио под седишњицу, али рестлови ће вечно да вире. С друге стране, налазим да је, у данашње време, од свих људских права, која постоје од како смо добили слободну вољу, понајвише угрожено оно на крилату реч и мисао, које у себи садржи и право на нападачки карактер мисли, без чега, поштене и отворене расправе, ни не може бити. Рекавши тако, ја и даље не видим да сам без осећаја за такт искористио ово потоње право, али не могу не уважити и ваше право на другојачије мишљење. Другим речима, у ставу да господин Здравковић, или није разумео, или није добро прочитао текст на који се позива, што на крају даје исти резултат, а чему су сведоци и још 3-4 коментатора, не видим ништа увредљиво. Усталом, ни његов одговор није баш тотално крезав и бескрван (и то ми је видети мило), а мени није ни први ни последњи пут да, због називања појава правим именом, западам у (благу) невољу.
На крају, то што је аутор одвојио драгоцено време да се обрати читаоцима, на чему сам му захвалан, чиме је показао да је спреман да укрсти копља, сматрам једнако вредним као и одвајање драгоценог времена читалаца да, у паузи, док циполку на сто не ставе, посете сајт, прочитају његов чланак и да у рубрици за коментаре дају своје оцене. Поздрав.
Zaista je lepo sto objavljujete sve komentare i hvala Vam za to.
G. Zdravkovic ima divne tekstove ali moram da kazem da je ovaj razocaravajuci uz svo duzno postovanje.
Драги Александре и АммА
Драго ми је да сам могао да видим одговор на моје невино неразумевање и да примим још доста увреда, са све трећим коментаром.
Тужан сам због прочитаног, јер ме, на жалост ипак подсети где живим.
Од ружних и простачких израза до свакаквих врста насиља сведоци смо већ 30 и више година.
Нечија потреба да увреди говори о њему (Амма) а не о написаном, па и мени да убудуће не постављам питања, нити да на такве коментаре одговарам.
Скандал је прејака реч за употребљену фразу у саопштењу Евростата, јер толико имамо наших скандалозних свакодневних вести и појава. Као и агенди о будућим догађајима у Србији (попут закона о истополним партнерствима, вакцинацији и супер контроли, аферама које се избацују у јавност…).
У времену слома цивилизације коме присуствујемо, паметније је бавити се размишљањима које ће бити његове последице.
А ја сам скандалозан, јер и даље имам шпенглеровски мозак сањалице, тј. жене:
„Тек жена без расе, жена која не може или неће да има деце, која више није историја, хтела би да и она чини историју човекову, да му подражава. И обрнуто, постоји дубоки разлог што се антиполитична настројеност мислилаца, доктринара и сањалица о човечанству означава као „бапска“. Они хоће да подражавају другу историју, историју жене, иако то – не могу.“
Након мало туге, ипак треба наставити и даље користити ово мало ограниченог времена које је остало на располагању.
Поздрав
Мирослав