Проценат БДП-а који држава улаже у просвету, пресек вам показује које ће државе да буду успешније, каже социолог и предавач на Харварду

Данило Мандић (Фото: Нова С)

Свака влада која издваја мање од шест одсто БДП-а за просвету је антисрпска, ретардира становништво и уништава српски капитал знања, сматра социолог и предавач на Харварду Данило Мандић.

Он каже да је људски капитал најважнији за свако друштво, а њега чине знање, школовање, памет, вештине, занатлије…

„То је корен свега, друштво које има људски капитал има претпоставку да све остало уради, ако га нема, не може да га надокнади. Мора да се улаже, не пада с неба, не долази из фондова ЕУ, не добија се национализмом и националним халуцинацијама, него се улаже. А како наша држава третира просвету – ја бих то описао метафором да заливамо биљку киселином“, каже Мандић.

Он је објаснио да је Америци у интересу да усисава сав таленат света и додаје да су на докторским студијама на Харварду већина неамериканци.

„Проценат БДП-а који држава улаже у просвету, пресек вам показује које ће државе да буду успешније. Кореја 6,1, Финска 6,4, Норвешка 8, Бразил 6,3, подигли су милионе људи из сиромаштва, смањили стопу криминалитета преко просвете. Русија 4,7, а Србија – нека дође неко, ако их није срамота, који је то три кома цвоњак, просек у ЕУ је 5 одсто. Ми и Албанија издвајамо најмање у Европи, мање од Бугарске, Хрватске, мање него просек за земље са сукобима, земље које имају рат. Издвајамо мање него просек најнеразвијенијих земаља“, појашњава.

Зато поручује да је свака влада која издваја мање од шест одсто за просвету антисрпска, ретардира становништво и уништава српски капитал.

„Када погледате резултате те просвете по међународним тестовима, на шта и на кога паре иду унутар просвете, шта су приоритети, да не помињемо подстицаје за најталентованије, наставнике, каква је њихова ситуација, наше педагошке методе из доба социјализма, да терамо људе да понављају као папагаји, када погледате докторанте из Србије који дођу на Харвард они се осећају осакаћено. Да не улазимо у ниво корупције, непотизма, плагијата“, рекао је Мандић.

Говорећи о плагијатима, Мандић је рекао да они постоје у свим системима, а да је питање који су механизми да се то контролише и сведе на минимум.

„Да ли мора неки студент или нека ректорка да се излаже стигматизацији јер одржава стандарде о плагијатима. Постоји здраво ткиво – Петница, изванредне гимназије, Београдски универзитет, ту има здравог ткива које треба јачати. Мора да се залива, а тренутно се занемарује“, рекао је Мандић.

Никола Божић: Размишљање о просвети, ван оквира

Сматра да је проблем у томе што се све ради преко везе.

„Мене људи стално питају – хајде ми упиши сина на Харвард, јел можеш ћерку… То је синдром не знам да ли је тужније то што мисли да ако може преко везе на Мегатренду може и на Харварду. Ми сакатимо наш систем тиме што с поносом негујемо то ти ћеш мени, ја ћу теби. Није суштина диплома, ја кад причам о капиталу не причам о дипломама, него о знању. Са купљеном дипломом на приватном тржишту не можете ништа, једино у државном сектору. Чак и кад би се запослио у приватном сектору видело би се брзо да немате знање и добили бисте отказ“, рекао је.

Каже и да подржава иницијативе у правцу повратка младих у Србију, али да је наивно очекивати да ће они који су отишли на МИТ, Гугл или Фејсбук похрлити у Србију.

„Не треба очекивати да је дијаспора неки принц на белом коњу. Како је Јужна Кореја постала то што јесте – они нису чекали да неко од споља дође и да их спасе, одлучили су као државни циљ да ишколују генерацију инжењера, математичара, да сваки осамнаестогодишњак зна енглески и тако добијете Самсунг“, рекао је.

Опрема: Стање ствари

(Н1, 14. 3. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Данило Мандић, Харвард, образовање, плагијати, просвета