Србији не треба Закон о истополном партнерству. Не треба јој ни Закон који помиње породичне односе, а тиче се односа две особе (још и истог пола)
Извор: Печат
Реформски процеси у Србији одавно су се претворили у процес превредновања вредности. На једној страни су страни интереси који готово без отпора намећу сталне измене закона, који углавном имају видљиву идеолошку позадину.[1] На другој страни је добровољно и самозадовољно пружање нових услуга од стране српских власти.
Предлог новог Закона о истополним заједницама није усамљени пример наших интеграцијских лутања. Појава је видљива и у другим секторима: приватни извршитељи, јавни бележници, укидање локалних медија, укидање војске уз паралелно јачање приватних обезбеђења, пребацивање „породично правног система изрицања санкција” (према предлогу новог Грађанског законика) на вансудске органе, укидање државног система контроле квалитета роба и услуга, медијација и сл.
Перфидија је већ добила готово надреалне обрисе. На једној страни се јавности приказују намере власти уоквирене патриотским велом: предлог за враћање обавезног војног рока, булевари посвећени браниоцима Кошара, јефтино надгорњавање са баштиницима идеје НДХ, а на другој страни, скрајнуто од медија одвијају се поражавајући процеси: предаја енергетског сектора побуњеницима из Приштине, колонијални Закон о рударству који Србију претвара у игралиште за стране рударске компаније и сада Закон о истополним браковима.
Србији не треба Закон о истополном партнерству. Не треба јој ни Закон који помиње породичне односе, а тиче се односа две особе (још и истог пола). Породицу чине муж, жена и деца, или самохрани родитељ и дете/деца. Брак представља заједницу мушкарца и жене из које може настати и породица. Истополно партнерство не може садржати породичне односе, оно је провокација и препознатљив корак ка успостављању истополног брака, а потом и права на усвајање деце, као што је то случај у бројним западним земљама. Право које је евентуално ускраћено особама које су у дужим присним односима, а нису у законом регистрованој заједници се евентуално може допунити у законској области која се односи на имовинско-правне односе без доношења посебног закона о истополним партнерствима. Устав Србије, као и Породични закон, пружају сасвим довољно услова да свако у Србији буде равноправан и недискриминисан. Треба рећи да наш правни поредак јасно брак препознаје као заједницу живота мушкарца и жене.
Вечерње новости: Србија добија закон о истополним партнерствима
У конкретном случају ради се о једном опасном експерименту, који је у функцији не само уништења већ озбиљно начетог правног поретка у Србији, већ и у функцији уништења моралне вертикале нашег друштва. Српски демократски савез брани приватност људи, али инсистира на подршци и јачању оних мушкараца и жена који су ступили у брак и оформили породицу — основу сваког, тако и српског друштва.
Напомена
[1] Историја је пуна оваквих примера. Jeлинeк je смaтрao дa пoбeдник нe сaмo штo стичe мoћ дa мeњa прaвни пoрeдaк пoбeђeнoг, нeгo oн тo и мoрa учинити, бeз oбзирa дa ли жeли дa пoкoрeнe oблaсти присajeдини или пaк нaмeрaвa дa oд стaрe држaвe или њeних oсвojeних дeлoвa нaпрaви нoву држaву. „У тaквим случajeвимa”, зaкључуje oвaj тeoрeтичaр, „силa идe oдистa прe прaвa jeр сe jeдним пoтeзoм пeрa мoжe пoрушити цeo пoстojeћи прaвни пoрeдaк и нa њeгoвo мeстo пoстaвити други.”
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар