Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Марек Еделман, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место
Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Понедељак, 2. август 1993.
Најзад сам око поноћи нашао времена да прегледам штампу. Међу ретким немачким важнијим новинама, где може да се нађе покушај објективног извештавања о грађанском рату у Југославији, налази се „Франкфуртер рундшау”. У чланку од 31. јула 1993. стоји изјава Марека Еделмана: „Од Аушвица ка Сарајеву или: О кукавичлуку Запада… Чињеница јесте да је реч о бившим комунистима који спроводе ове методе у име Велике Србије, а то само по себи значи, да не постоји разлика између комунистичког и нацистичког режима.” (Marek Edelmann: „Von Auschwitz nach Sarajevo, oder: Über die Feigheit des Westens…Die Tatsache, daß es ehemalige Kommunisten sind, die diese Methoden im Namen eines Groß-Serbien anwenden, bedeutet allein, daß es keine Differenz zwischen dem kommunistischen und dem Naziregime gibt.”)
После овог цитата следи кратак коментар репортера „Франкфуртер рундшау”: „Он, на основу своје биографије, представља морални ауторитет: Он је вођа устанка у Варшавском гету. Но, са његовом паушалном осудом свих Срба… ” („Er ist auf Grund seiner Biographie eine moralische Autorität: Dem überlebenden Anführer im Warschauer Ghetto. Mit seiner pauschalen Verurteilung aller Serben…”, 31. 7 1993, „Frankfurter Rundschau”).
Победа Црвене армије, нарочито после Стаљинграда, охрабрила је Јевреје из Варшаве и они су решили да средином априла 1943. подигну устанак. После огорченог јеврејског отпора, Немци су средином маја 1943. устанак угушили. Марека Еделмана представљају као једног од ретких преживелих јеврејских хероја тог устанка. Ја, као Србин, могу да их одлично разумем. Та, ово сасвим одговара и српском менталитету: од Косова 1389. године, Банатског устанка из године 1594, устанка патријарха Чарнојевића из 1689, Кочиног из 1788, па до Карађорђевог устанка из 1804. године, одбијања ултиматума Беча 1914, Топличког устанка фебруара 1917, устанка Срба у лето 1941. године против хрватских злочина, и тако редом.
Марек Еделман (1921–2009), један од петорице вођа устанка Јевреја у Варшавском гету од 19. априла до 16. маја 1943, касније познати кардиолог (Фото: Википедија)
Овде могу да изразим своје поштовање према тим Јеврејима, који су устали против стоструко војно надмоћнијег непријатеља. Марека Еделмана уважавам као учесника тог устанка. Но, нимало га не ценим због ове изјаве о Србима. Зашто? Зато што он најодвратнију пропаганду против мог народа жели да представи као доказану истину. И овај пример показује како један те исти човек може, у различитим историјским и временским околностима, бити истински херој и бедна кукавица. Остаје за мене загонетка – зашто Еделман тако говори? Који су му мотиви? Да ли је необавештен? Наиван? Да ли је злонамеран? У сваком случају у мојим очима он је свој морални ауторитет, који је имао као један од учесника јеврејског устанка у Варшави, сасвим прокоцкао. Од хероја постао је кукавица, јер пљује по народу који нападају војно најмоћније силе света, Сједињене Државе са својим НАТО-савезницима.
Једино моје објашњење за мотив Еделмана јесте ово: он то не ради из племенитих намера (а његово презиме када се преведе на српски значи „племенити човек”), што га, рецимо, много брине судбина босанских муслимана, већ из крајње себичних. Ево шта тиме желим да кажем: Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Он, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место. Овај грађански рат у Југославији таквим Јеврејима добро је дошао да се реше Срба као „озбиљне конкуренције” у вези са историјом страдања. Упадљиво је да не само Еделман већ и много Јевреја учествују у данашњој сатанизацији Срба.
Никола Н. Живковић: Берлински записи, I-VI
Сличну појаву пратим и код највећег словенског народа. Преко двадесет милиона Руса страдало је у Другом светском рату. Па ипак, многи Јевреји и данас, примећујем, учествују у демонизацији Руса. При томе заборављају да кажу следеће: да није било Руса, њихових милионских жртава, да је, дакле, победио Хитлер, вероватно би били убијени и сви руски Јевреји.
Срби, који су највише страдали због Немаца у Првом у Другом светском рату, сада се изједначавају са „нацистичким режимом”. Овако подло извртање историјских чињеница изазива код мене осећај мучнине и одвратности. Понашање Еделмана и његових сународника, по мени, највише штети управо самим Јеврејима. Оваквим и сличним понашањем највећи пропагандисти антисемитизма управо су такви Јевреји као Еделман. Пошто ја знам да сви Јевреји, разуме се, нису такви, мене неће увући у ту игру „паушалних осуда”, како одлично примећује новинар овог немачког листа. Познајем из историје, а и из личних контаката, Јевреје који, за разлику од Еделмана, не говоре прљаве лажи на рачун мог народа. Њихов глас се, на жалост, не чује тако често и тако гласно. Да ли зато што су малобројни? Или нису тако моћни? Или су и они уплашени?
Никола Н. Живковић: Берлински записи. Књига шеста, 1993. Задужбина „Милош Црњански“, Београд, 2018, стр. 277–281.
Наслов и опрема: Стање ствари
Први пут објављено 12. 3. 2021.
Categories: Писма из Жумберка
Хвала Николи на овом тексту, увек изабере неку занимљиву тему, а за тако нешто треба имати дара. За овај конкретан случај немам шта да додам али…
Пре неки дан чувена „наша“ Оливера Милетовић је у разговору са неким гостом поменула како смо се ми (држава ваљда) обавезали да неком Савезу јеврејских општина (или некој њиховој заједници нисам баш најбоље разумео или није ни поменуто којој и каквој) плаћамо одштету за убијене Јевреје у логору Старо сајмиште, Наравно њен гост и она су кренули да осуђују тог неког нашег несрећника који је пристао на тако нешто, јер је то био логор на територији НДХ, итд…али за мене је право питање: одакле право и каква је то дрскост и безобразлук да нека јеврејска заједница тражи било шта од нас за логор у тадашњој НДХ. Не смем да напишем шта бих им рекао у лице…
Кад погледам понашање Јевреја и данас кад је Србија у питању многе ствари ми нису јасне. Ако ми неко каже да они гледају свој интерес зашто онда осуђују ако је неко цинкарио швабама Јевреје током рата. Интерес, што ја да гинем што си ти Јевреј. Јел тако?
Србин је луд јер је човек!
@ Dobrivoje
Пре неки дан чувена „наша“ Оливера Милетовић је у разговору са неким гостом поменула како смо се ми (држава ваљда) обавезали да неком Савезу јеврејских општина (или некој њиховој заједници нисам баш најбоље разумео или није ни поменуто којој и каквој) плаћамо одштету за убијене Јевреје у логору Старо сајмиште.
++++
Јеврејској општини у Србији биће дато 3.000 зграда које су нацисти конфисковали од Јевреја који нису имали наследнике за време Другог светског рата, док ће у наредних 25 година добијати близу милион евра годишње за различите образовне програме и истраживање холокауста.
https://stanjestvari.com/2016/03/30/србија-јеврејској-заједници-даје-3000-зг/
Setimo se slucaja sa medelin olbrajt,koga smo spasavali kako nam je vraceno.
Душан Буковић:
АНИСРБИЗАМ ЈЕ СТРАШАН ГРЕХ!
Интересантно је да су се извесни Јевреји укључили западно-европску и америчку антисрпску пропаганду тоталитаристичког, идолатријског, окултног, езотеријског, безбожног протестантско – римског католичког и завојевачког НАТО пакта , који су били доследни свом сатанском програму и станизацији нашег обесправљеног, обезглављеног, окупираног и пониженог несрећног српског народа, што је страшан грех! Ми Срби смо одувек имали поштовање и симпатије према јеврејском народу, нарочито из најтежих дана Другог светског рата, када смо морали да делимо и осетимо последице нацифашистичког антисрбизма и антисемитизма, који на нашу жалост траје и данас.
У овом контексту вредно је указати на два писма српских Јевреја Енрика Јосифа и Милана Поповића, као и на једно антисрпско писмо Америчког јеврејског конгреса. Писмо Енрика Јосифа је објављено 1994. године у београдском илустрованом листу „АРГУМЕНАТ“ , који је уређивао Ратко Димитровић, које дословно гласи…
Писмо Енрика Јосифа врховном рабину Француске
ЗАУСТАВИТЕ ЈЕВРЕЈЕ ЗАПАДНЕ ДИЈАСПОРЕ – ПРЕКИНИТЕ САУЧЕСНИШТВО У ПРОГРАМУ ПРОТИВ СРБА
Наша је света дужност, пред Богом Свевишњим и пред Србима, да будем уз њих, да саосећамо са њима, да не учествујемо у погромашкој хајци – Устајући у лажном сведеочењу против Срба и то предводнички, западна јеврејска дијаспора скрнави наше свете жртве геноцида кроз векове – Прекините саучесништво у погрому против Срба, јер тим учествујете у програму против нас самих и припремате нове погроме против нас
Поштовани духовни Врховниче француског јеврејства, представљам Вам се: Енрико Јосиф, композитор, редовни професор за композицију и оркестрацију, у пензији, на Музичкој академији у Београду. Дописни члан Српске академије наука и уметности.
Рођен сам у јеврејској породици у Београду пре седамдесет година. Педесет пуних година дубоко сам посвећен Тори, Талмуду, Зохару и Кабалистичким списима.
Обраћам Вам се, позивом и скрушеном молбом да прочитате ову моју искрену и забринуту посланицу упућену Вама, у нади да ће она макар донекле допринети осветљавању истине која се тако криви када је у питању српски народ. Народ који је по историјској и по надисторијској истини и судбини наш близанац.
Сви пророци Израиља не би могли да искажу сабласно ужасавање за све оно што су водећи духови светског западног јеврејства писали, потписивали, јавно изговарали, што и надаље чине, стављајући се без задршке предводнички на страну светских прогонитеља, који себе називају покрвитељима овог светског поретка, против Божије истине српског народа и његове свете, саборне, питоминске душе.
Јудаизам кроз векове изгнанства не зна за овакво огрешење о најсветију етику јеврејства: никада не прогонити прогоњеног, јер си и сам миленијумски био прогањан.
Верско-грађански рат, наткрилио се над пределима бивше Југославије, управо тамо где су Срби од 1941- 1945. године били истребљивани расистичким холокаустом као и ми, и где се оружаном насилничком сецесијом – моћном помоћи запада – то и сада изнова дешава. Ужас о којем светски информативни медији тендециозно ћуте. То је и нагнало српски живаљ да на тим пределима брани своја вековна огњишта с оправданим захтевима за самоопределење које је дозвољено свим народима бивше Југославије, а само Србима не! Српски живаљ на тим подручјима успео је да се одбрани и то је једини разлог који разјарује западне виновнике и господаре рата.
То што се данас дешава српском народу у светским, апокалиптичким, есхатолошким размерама у најзгнуснутијем виду, јесте пројектовано оно што се нама Јеврејима трајући збива кроз готово два миленијума. Срби су данас нови изгнани жртвени Израиљ ради искупљења судбине целог људског рода. Сами, остављени и од нас Јевреја, од оних који су Богом позвани да стану уз њих, јер се сада нас судбином српском остварује двомиленијумска судбина наша. Ми Јевреји смо данас први који морамо бити уз њих, са њима. Помоћи им.
Српски народ је по својој судбини, историјској и надисторијској, најближи јеврејском народу, а у овом последњем светском рату заједно са нама највећа жртва расистичког холокауста. У више злогласних логора смрти, посебно у Јасеновцу – српском Аушвицу – наше две крви невино су се изливале и мешале у заједничким безбројним јамамама. Наша је света дужност пред Богом Свевишњим и пред Србима да будемо уз њих, да саосећамо са њима, да не учествујемо о погромашкој хајци, која лажима невиђенох медијско-инфомативног завођења сатанизује овај најбратољубивији, најзагрљајнији народ какав, нажалост, у западном хришћанском свету више не постоји. Оно зашта га опутужују, лаж је, махом произвољно умножавана лаж, грех је, уморство је, духовно-биолошки сатанолошки је геноцид најужаснијег новог квалитета недогођен до данас у историји света.
Ово саучесништво водећих духовника западног јеврејства, чак и знаменитих свештених лица, највећа је могућа превара којом су они обмањени.
Устајући у лажном сведечењу против Срба и то предводнички, западна јеврејска дијаспора скрнави наше свете жртве геноцида кроз векове.
Зауставите Јевреје западне дијаспоре! Прекините сучесништво у погрому против Срба, јер тиме учествујете у погрому против нас самих и припремате нове погроме против нас.
Поштовани духовниче, дејствујте на Ваше вернике, умирујући њихов, лажима изазвани, неправедни гнев на оне на које је надисторијска судбина одредила да буду жртвено разгневљено јагње света, ради спасења људског рода, оно што смо и ми били и остајемо до краја времена, када времена више бити неће!
Благословио Вас Свевишњи!
Енрико Јосиф
(Види: Енрико Јосип, Зауставите Јевреје западне дијаспоре – Прекините сучесништво у погрому против Срба, „АРГУМЕНАТ“, 26. август 1994., Београд, Србија).
Такође, полазећи од чињенице да је у београдском листу „Збиља – Reality“ у току 2001. одине, објављено писмо Милана Поповића у којем дословно стоји…
УТЕРИВАЊЕ АНТИСЕМИТИЗМА ИЛИ ЗАТАШКАВАЊЕ СРБОФОБИЈЕ
Поштовани,
Запањује ме да сте ви заједно са разним парадржавним и псеудоправним организацијама започели утеривање антисемитизма у Србији, баш као да тиме желите да сакријете истину о сулудој десетогодишњој хајки коју се наша браћа широм света спроводили против српског народа. Ви врло добро знате о линч-апелима за бомбардовање српског народа које су потписивали људи попут Ели Визела или Ђерђа Сороса са стотинама других. Не знам да ли сте нешто покушали да зауставите иако сте знали праву истину о дешавањима на Балкану. Ваша хајка на српске величине попут Владике Николаја Велимировића, генерала Милана Недића, па и Димитрија Љотића је исто као када би Срби у Србији вршили хајку на Теодора Херцла, Бен Гуриона, Голду Меир, Рабина Алкалаја или било ког јеврејског националисту. Вама смета српски традиционализам, национализам, светосавље, митологија, а не смета вам то исто наше – јудаизам, ционизам. Пљујући по герералу Недићу, нпр. Филип Давид не говори да је он јеврејски националиста који у нашој општини држи предавања о Кабали. Маните се приче о антисемитизму јер сте се лоше понели према српском народу који је на крају десетогодишње хистерије затрован уранијумским бомбама. Не можете ви судити и забрањивати књиге које вама лично не одговарају, јер су изнеле истину коју ви нећете да видите. Нисте ви једини меродавни у духовном свету па нека о нама и други кажу шта мисле јер ми живимо у Србији коју су домаћи и светски Јевреји итекако попљували у прљавој пропаганди преко разних својих чланова. Запитајте се да ли би Израел изручио неког свог грађанина суду у Хагу? Имам право да све ово кажем јер је моју породицу од холокауста спасао генерал Милан Недић, дајући јој документа са српским именима. Мондијализам не доноси никакво добро ни Србима ни Јеврејима па према томе водите рачуна о вашем понашању јер што више будете измишљали антисемитизам и тражили цензуре српски народ ће све више окретати главу од Јевреја. Срби никада ништа нису рекли против Јевреја у Израелу који се извршили етничко чишћење Арапа да би добили чисту државу, а против домаћих Јевреја који су водили заједницу имали би много шта рећи и не баш лепо. Србофобија нпр. Сорос Фонда или Хелсиншког комитета, или разних других хуманитарних група је мора коју смо сви доживели да би врхунац била НАТО агресија. Дигните главу и реците истину, није вама место у плаћених папагаја који певају песме о људским правима управо угрожавајући иста Србима. Уместо измишљања антисемитизма предлажем господину Сингеру, Леблу, Секељу, Давиду и другим да позову на округли сто српске националне мислиоце да размене ммишљења, анализују основе, утврде разлике, и то све дијалогом , а не да господа иду заједно са Наташом Кандић, Соњом Бисерко, Вераном Матићем и другим острашћеном антисрпском братијом и тиме срамоте Јеврејство. И на крају као Јеврејин питам се ко доноси правила шта је то антисемитизам а шта није. По вама, све што не хвали Јеврејство је непријатељ. Та критичка литература би требала вама бити поучна да препознате оно што и слепци виде. Ви када употребљавате појам „гоји“ (свиње) за нејевреје чините увреду а то веома често радите. Време је очито за неке нове Јевреје да преузму заједницу од оних који су кроз комунизам и мондијализам испољили огромну мржњу према Србима.
Милан ПОПОВИЋ
(Види: Милан Поповић, Утеривање антисемитизма или заташкавање србофобије, „Збиља“ – “Reality”, Београд, 30 септембар 2001).
Такође, у овом контексту указали бисмо на чланак Николе Живковића, који је објављен под насловом „Јевреји и рат у Југославији“, где између осталог стоји:
„Срби су очекивали, да ће њихове невоље најбоље моћи да разумеју Јевреји. Сведоци смо, међутим, да су неки утицајни Јевреји најгласнији у антисрпској пропаганди…
И на крају да се вратим почетној теми. Срби су један од ретких народа на кугли земаљској, који у својој дугој историји није никада прогонио Јевреје. А то није мало. Велика је штета, да су се данас неки Јевреји и поједина јеврејска удружења воде тако бучно антисрпску пропаганду. Неки од њих се додворавају антисемитској француској и немачкој јавности због тренутних интереса. Уверен сам, да такво понашање стоји у супротности са јеврејским интересима и да велика већина Јевреја не деле такво, антисрпско расположење. Довољно је упоредити „Њујорктајмс“ са „Џерусалем постом“.
Моша Пијаде, Београђанин, Јеврејин, још у току рата, предложио је, под непосредним утицајем злочина над Србима, којима је и сам био сведок, да се после рата Србима у Хрватској даде аутономија. Због тог предлога био је укорен од Милована Ђиласа, Србина из Црне Горе. И данас српски Јевреји чине много, да се сазна права истина о рату у Југославији. Постоји у Београду и Српско – јеврејско удружење, које се је много ангажовало на пропаганди српске ствари. Њихове могућности су ипак ограничене. Српски Јевреји у јеврејској дијаспори јесу бројчано једна од најмањих, па је према томе и њихов утицај скромнији“ (Види: Никола Живковић, Јевреји и рат у Југославији, “СПОНА“ – “FIBEL-SPONA”, Verlag, Gmbh & Co. KG, AM Waldacker 8, Број 24, 10. јун 1993).
С обзиром да су извесни антисрпски Јевреји програмски извртали , икривљивали и тендециозно тумачили ратна збивања на подручју Брозове НАТО најамничке, великохрватске, интермаријумске, англоамеричке, масонско-марксистичке и бољшевичке неблагодарне Југославије, констатовали бисмо да је Амерички јеврејски конгрес објавио једно антиспско писмо америчком председнику-манијаку Билу Клинтону, преко целе странице у „Њу Јорк Тајмсу“ од 26 априла 1993. године, које гласи…
A J Congress
SHALL WE PRAY THAT THEY ALL DIE, MR. PRESIDENT?
An Open Letter to Bill Clinton
Dear M. President,
We write this Open Letter to you as friends. Your presidency has given new hope and vitality to our nation and to the world. You have challenged us to live up to our ideals, not to succumb to our fears
.
Regrettably, the courage and decency that have characterized your approach to the nation’s challenges at home have so far found no resonance in our response to massive Serbian aggression and brutality in the Balkans. We know you are distressed by Serbian aggression, and you have urged a tightening of sanctions and the enforcement of a no-fly zone. But as the genocidal shelling of Srebrenica and Sarajevo resumes, it is clear these measures will not stop the massacre.
Slobodan Milosevic, president of Serbia, mockingly thanked you for not intervening in the slaughter. He and his Serbian allies in Bosnia believe they have been given a green light from America (European leaders gave them the green light long ago), and have resumed their onslaught on Srebrenica and Sarajevo with unrestrained brutality and fury.
Observing the atrocities committed by the Serbs, Larry Hollingworth, the senior U. N. refugee official in Sarajevo, said of the Serbs: “I hope that their sleep is punctuated by the screams of the children and the cries of their mothers.” But what about us, Mr. President? Is our sleep disturbed by the screams of the children and the cries of their mothers?
The question of why the worlds did nothing to prevent the Holocaust has haunted the civilized world. Tragically, we now know the answer to that question. It is for the same reason that the world is doing nothing, and that we in America are doing nothing, to stop the ethnic cleansing, the systematic rape of women and little girls, the slaughter of innocent, outrages that are now assuming genocidal proportions.
It was cowardice, callousness, and a massive failure of the moral imagination in the Western world that made the Holocaust possible. Have we really learned nothing from that experience?
Is the world’s most powerful nation, its only super power, helpless in the face of brutal Serbian aggression? There are those who maintain this is so. But you yourself, Mr. President, argued persuasively during the presidential campaign that stopping Serbian aggression does not require that we send large American ground forces. You maintained that air strikes, ending the arms embargo against Bosnian Muslim, and other limited measures can effectively deal with the worst of Serbian aggression.
Later this month, there will be worldwide commemorations of the six million Jews who perished in the Holocaust, victims of the world’s indifference no less than of Nazi brutality. You, Mr. President, will personally participate in the dedication of a new U. S. Holocaust Memorial Museum. IF the memory of those victims does not move us to respond to suffering and persecution in our own time, what conceivable purpose does memory serve?
If we cannot muster the resolve to stop the carnage in Bosnia, then at least let us not interfere by preventing Bosnian Muslims from defending themselves. Mr. President, and the arms embargo now!
Your own team of experts who just returned from Bosnia urged that you end the embargo. They also called for military intervention to protect cities under siege swelled with surviving refugees who have already suffered beyond human endurance, and to safeguard food convoys to these starving people. Act on their recommendations, Mr. President!
The New York Times of March 20th describes a little girl being brought into Srebrenica hospital, the lower half of her face blown away by an exploding Serbian shell. “I must confess we all hoped and prayed that she would die,” a U. N. official is quoted as saying, “and die she did.”
Is that really the best we can do, Mr. President? Should we pray that the Muslim of Bosnia all die?
As you have so often said, Mr. President, we can do better. And in the worlds of the sage Hillel, “If not now, when?”
Henry Siegman, Executive Directorж
Robert K. Lifton, President
American Jewish Congress
This Open Letter has been made possible by the generous contributions of member and friends of the American Jewish Congress. Contributions to enable us to repeat this Open Letter in other publications and to continue efforts to end the slaughter in Bosnia will be gratefully welcome (Види: An open letter to Bill Clinton, The New York Times, Monday, April 26, 1993, стр. A16)..
Исправка: … укључили у западно-европску и америчку…
Postoji jedna idiotska izreka a dolazi iz usta Srbina – Moramo oprostiti ali me zaboraviti.To kaze u vezi Jasenovca a ostali kreteni ponavljaju. Ko smo mi da oprastamo ubistva nejaci. Da Li je ovo normalno. Kada pomislim da Sam sve cula izlazi novi kretenizam poruka da be smemo biti zlopamtila.Secanje na zrtve postage zlopampcenje.
Sv. vladika Nikolaj je rekao: ne svetiti se. Ne dao Bog
Gabriel.ea. , ja Imam sliku Blagoja Jovovica na zidu u mojoj kuci. Da li se kupas redovno ? Vladika Nikolaj je bio protiv toga?
Исправка: …. Mr. President, еnd the arms embargo now!…
Исправка: … АНТИСРБИЗАМ ЈЕ СТРАШАН ГРЕХ!…
@gavril ea
Свети Филарет Московски:
”За непријатеље своје /личне/ моли се Богу;
непријатеља Божији се гнушај, а непријате Отачаства – САТИРИ!”
Ово није у супротности са оним што говори Свети Владика Николај:
– ”Не свети се!” јер то значи: – не мрзи их /освета=мржња/!
Зашто се треба молити за своје /личне/ непријатеље?
Зато да се њихова мржња према нама не прелије на/у нас и тако се
и ми заразимо сатанском мржњом – осветом над/према њима!
И када се непријатеља Божијх гнушаш, подразумева се да их не
треба мрзети, једнако као и кад САТИРЕШ непријатеље Отачаства.
Мржња је сатански дух који опседа и поробљава душу човекову, и
зато је се треба клонити.
Мржња је пеклено стање духа, зато Владика и каже: ”Не свети се” –
не мрзи, што не значи и – НЕ БРАНИ СЕ!
Брани се, али – НЕ МРЗЕЋИ!
У Другом светском рату страдало је око 50 милиона људи. Од тога је чак 27 милиона совјетских људи. Страдало је много Срба, Пољака и осталих Словена. Да будемо максимално скромни, страдало је 30 милиона Словена. По јеврејским подацима у крвавом рату побијено је око 6 милиона Јевреја. То је много мање од словенских народа. Цинично је са јеврејске стране стално ниподаштавање туђих жртава. Исти програм као за Јевреје Немци су имали и за Словене и Цигане. Познато је да су многе велике америчке компаније сво време рата имале трговинске односе са Немачком иако су формално Америка и Немачка биле у рату. Ко је био, а и сада је, на челу тих компанија? Они који су пословно сарађивали да убицама свог народа (остали за њих нису битни), држе моралне лекције онима чија је победа зауставила истребљење њиховог народа у Европи. Они који су, позивајући се на давну историју, створили своју земљу на туђој земљи бесомучно убијајући Палестинце, држе придике о моралу. Свој начин живота заснивају на корупцији и лихварству и чак и од својих жртава праве бизнис. Само су они одабрани. Ако једнога дана процене да су у стању и да имају моћи, они ће радити другима оно што је Хитлер радио њима. То увек треба имати на уму. Није важно да ли ће то бити само “неки” Јевреји.
Одбрана није сатирање, чак ни Турци нису увек сатирали.
“Ево шта тиме желим да кажем: Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Он, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место. Овај грађански рат у Југославији таквим Јеврејима добро је дошао да се реше Срба као „озбиљне конкуренције” у вези са историјом страдања.”
Поштовани господине Живковићу!
Не би желео умањити вредност овог вашег чланка, баш напротив, сматрам га изузетно добрим.
Једина примедба била да нисте довољно узели у обзир јеврејску религиозну традицију.
Наиме, није никаква тајна да јеврејско религиозно учење тврди да су Јевреји ” богом изабрани народ.”
Исто тако није тајна да јеврејско религиозно учење сматра све нејевреје нижом расом (т.ј.животињама у људском облику).
Па ако постоји “изабрани народ” онда су по истој логици и жртве тог народа “изабране” и не могу се скрнавити мешањем са жртвама “нижих бића.”
Један од мотива да се бори за примат једине жртве би свакако могло бити и користољубље то јест тежња да се то некако наплати макар кроз проширење утицаја.
Ја не желим тврдити да су сви Јевреји религиозни и да прате та учења али је чињеница да то постоји у њиховој традицији.