Млади крсташ, који се у пролеће 2020. излегао у Словачкој, након напуштања родитељског гнезда кренуо у пустоловину која се по њега завршила кобно
Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
Млади орао крсташ који је пронађен изнемогао 30. децембра 2020. у атару села Пригревица код Апатина угинуо је након неколико дана у прихватилишту за дивље животиње Зоолошког врта „Палић”.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије саопштило је да је лабораторијска анализа утврдила да је узрок смрти тровање оловом.
Млади крсташ, који се у пролеће 2020. излегао у Словачкој, након напуштања родитељског гнезда кренуо је у пустоловину која се по њега завршила кобно.
До стицања полне зрелости млади орлови уобичајено истражују велика пространства, усавршавајући вештине које су им неопходне за преживљавање. Тако је током јануара и фебруара ове године широм Војводине и у околини Београда забележено 13 младих крсташа.
Несрећног орла на њиви пронашли су ловци из Пригревице, те обавестили орнитолога Ненада Спрема. Потом се у спасавање, у Србији критично угроженог крсташа, укључио и Покрајински завод за заштиту природе, а птица је пребачена на преглед и лечење у Зоолошки врт „Палић”. Орао је на десној нози поседовао метални прстен који је помогао да се сазна време и место на коме је обележен.
И поред великог труда ветеринара из Суботице, орао је почетком јануара угинуо. Рендгенски снимци показали су да је птица у себи имала предмете налик на оловну сачму. Обдукцију и екотоксиколошку анализу, на основу које је утврђен узрок угинућа, урадио је Научни институт за ветеринарство „Нови Сад”.
„Орао није упуцан, али је појео неку животињу која је убијена из пушке сачмарице и у тело је исхраном унео оловне куглице. Орлови не презају од храњења лешевима, те су честе жртве тровања”, појашњава Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
У ткиву јетре младог крсташа садржај олова био је 5 пута већи од нивоа који је смртоносан за велике орлове, наводи се у извештају о испитивању кога је потписао др сци. вет. мед. Радомир Ратајац са Научног института за ветеринарство „Нови Сад”.
Угинуће крсташа први је доказан случај тровања дивље птице оловом у Србији. У многим државама тровање оловом велика је претња по опстанак живог света, пре свих птица. Научници су проценили да сваке године у Европској унији више од милион јединки дивљих птица страда управо од последица тровања оловом.
„Олово је високотоксичан метал који изазива тешку анемију и утиче на нервни систем, крвоток, јетру и бубреге. Тровање оловом изазива летаргију, слепило, парализу плућа и цревног тракта, напад и смрт, како код животиња, тако и код људи”, наводе у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.
Према истраживању које су орнитолози из ДЗППС урадили у Србији се годишње у рибњаке, језера и реке испуца око 5,5 тона оловне сачме. На овај начин сваке године више од 20 милиона нових куглица олова доспева у животну средину, чиме се угрожава јавно здравље и безбедност грађана.
„За нас који радимо на заштити орла крсташа вест о губитку сваке јединке је велики ударац. Поражавајућа је чињеница сазнање да нам због тровања страда критично угрожена птица, која краси националне симболе”, рекао је Максим Карановић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
У циљу решавања проблема тровања дивљих животиња и других проблема који узрокују страдање птица у Србији Друштво за заштиту и проучавање птица Србије покренуло је портал – poslednjilet.rs. Помоћу портала грађани могу да се упознају са најчешћим узроцима страдања птица као што су тровање, криволов ватреним оружјем, незаконито хватање, електрокуција и колизија. Поред информисања грађани ће путем портала моћи да пријаве случајеве страдања птица.
„Уколико дођемо до правовремених података о страдању птица то ће нам показати размере проблема, а онда и помоћи у проналаску, пријављивању и кажњавању починилаца”, каже Карановић и додаје: „Ту нам је потребна помоћ савесних грађана који ће путем портала poslednjilet.rs достављати информације о угрожавању птица”.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар