Зашто нема никога да напокон призна да су сви уџбеници у Србији очајни, било да су их издали страни или домаћи издавачи, било да су бесплатни или папрено скупи
Фото: Сајт Мој Нови Сад
Као просветни радник са интернационалним искуством и родитељ детета основно-школског узраста које похађа државну школу у Србији, помно пратим полемику око бесплатних уџбеника као и најновији предлог врха државе поводом уџбеника из „националних предмета”.
Као и обично аргументи за и против у оба случаја маше суштину проблема нашег образовања и док се троше ступци у новинама на маргинална и површинска преклапања, генерације деце бивају трајно оштећене и ускраћене за најосновнија знања.
Зашто нема никога да стисне петљу и да напокон призна да су сви уџбеници у Србији очајни било да су их издали страни или домаћи издавачи, било да су бесплатни или папрено скупи?
На нашем тржишту једноставно тренутно не постоји ни један једини уџбеник, ни из једног јединог предмета чији аутор/и показују минималну заинтересованост за циљну групу којој је уџбеник заправо намењен. Чини се да је писање уџбеника својеврстан омаж титулама и егу аутора који се неизмерно труде да задовоље којекакве мање или више транспарентне критеријуме разноразних образовних тела, а нажалост понајмање обраћају пажњу на реалне потребе, когнитивне способности и зрелост публике за коју пишу тј. корисника тих уџбеника.
Извор: zadecu.org
Да ли се ико у овој држави пита (укључујући наставнике, родитеље, запослене у просветним заводима, управама, министарству) да ли је нормално да се у једној јединој лекцији из географије за узраст од једанаест година појави преко двадесет нових речи и појмова? Па тако у једној јединој наставној јединици деца у уџбенику могу наћи следеће: Ерозија, акумулација, кањон, делта, ада, клиф, алувијална раван, абразија, поткапина, цирк, валов, морена, вртача, шкрапе, еолски, крашки итд.
А ево како један уџбеник из математике за пети разред основне школе објашњава појам угла: „Угаона линија и једна од области на које је раван подељена том угаоном линијом образују угао. Полуправе угаоне линије су краци угла а њихов заједнички почетак теме угла”. Ова дефиниција је свакако тачна, али питам се да ли је можда постојао неки мање клинички и сувопаран начин да се деца упуте у овај, иначе једноставан појам.
Уџбеник из информатике и рачунарства у најситније детаље објашњава шта су улазни и излазни уређаји, оперативни системи, адвери, спајвери, тројанци и како се треба понашати у информатичком кабинету и уместо да стичу преко потребна практична знања, ученици бубају напамет: „… Датотека је скуп података, као што су текстови, слика, видео материјал и слично, снимљени на спољашњој меморији. Ради лакшег проналажења датотеке се организују у фасцикле…“
У читанкама из српског језика књижевни родови и врсте су набацани без икакве логике. Ред народне књижевности, па мало ауторске, па епска народна песма, па драма, без тога да је и једна лекција посвећена подели књижевности и неком објашњењу које би у малим ученичким главама унело нешто реда и смисла.
Примери би се могли низати у недоглед, а има их толико да и најсавеснији мали „штребер“ изгуби вољу за учењем.
Кад се оваквим уџбеницима још дода и нереално обиман наставни програм, немотивисан наставни кадар (част изузецима!) и одсуство новца за додатна наставна средства – онда добијемо школу какву сада имамо.
И док се у неким зрелим друштвима националној историји приступа са отклоном времена, објективно и неемотивно, а ученицима оставља право да сами закључе да ли су тамо неки Викинзи били само окрутни освајачи и да ли су познати морепловци заправо најобичнији гусари, ми као и обично не видимо шуму од дрвета.
Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“
Categories: Разномислије
Све је ауторка у праву. Уџбеници су заиста очајни и тако то. Грѣши само у једном. Кавчић је подухватом с бесплатним уџбеницима управо погодио суштину проблема. Уџбеници су поодавно од наставничког срѣдства прѣтворени у срѣдство изнуђивања новца од родитеља, па кукање због њихове очајности нѣма много смисла. Јер нѣ рѣшава ништа.
Кавчић је отворио простор за темељно рѣшавање тог проблема. Због тога за ауторку као родитеља важи оно што већ рѣкох овдѣ: https://stanjestvari.com/2021/03/10/novi-besplatni-udzbenici/
За њу као просвѣтног радника, и то међународним искуством, важи још и више. Видимо да се Кавчић нѣје зауставио на дѣлѣњу бесплатних уџбеника, већ најављује и израду истих за нѣке предмете. Да погледамо какви ће бити ти његови уџбеници? А можда и ауторка својим знањем може помоћи да уџбеник из њеног предмета буде бољи? Макар и волонтерским доприносом, премда сумњам да ће сарадници у изради његових уџбеника то морати радити бесплатно. Потрѣбно је само да нѣ траже хлѣба преко погаче.
Дежурни “стручњаци” са својом набѣђеном “интелектуалном својином” су већ добрано уздрмани Ето дивне прилике да се читав један слој тѣх глодара почисти из послова у просвѣти.
Ако ћемо поштено, ни школе, ни факултети нису бољи од уџбеника, који нису бољи од наставних планова, који нису бољи од политичког система, који није бољи од државе, која није боља од народа. Заправо, наш народ, и сви народи и народности, много су бољи од државе. Зашто нам је онда држава и сва њена лица и појаве, од просвете до спорта, тако ружна? Мислим да је одговор у томе што држава није наша. Наши стари су се борили и изборили али државу су нам други створили и њом управљају. И ту је крај свих прича и анализа о основама система образовања.
@бане
Може и тако. Па пошто држава нѣје наша, и наши стари који су се за њу изборили се џаба мучили, што би ми ту нѣшто петљали и без везе ризиковали? Најбоље да државу лѣпо до краја растуримо и прѣдамо на управу нѣком способнијем. А способније су само оне силе које су нам овакве властодршце наметнуле. Тако ћемо добити власт бољу од наших народа и народности. Ако ћемо поштено.
У једној малој кнежевини поданици незадовољни дрскошћу учених језикословаца скупили потписе и променили назив школског предмета тако што су реч “алхемија” (лемити, стапати) окрњили на различит начин од језикословаца… сада имају школски предмет “ахмију”, а ђаци уче ли – уче.