Песма посвећена упокојеном владики Атанасију (Јевтићу), из збирке Бећковићеве поезије „100 мојих портрета“
Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић (Фото: Sputnik/Радоје Пантовић)
„Не могу га прежалити ни замислити да га нема. Једино жалим што није умро исти дан кад и његов брат Амфилохије. Пошто је био старији од њега један дан, један дан је и каснио за њим на онај свет“, рекао је кратко за Спутњик поводом упокојења епископа Атанасија Јевтића српски академик Матија Бећковић.
Бећковић је о владики Атанасију писао и у својој збирци поезије „100 мојих портрета“.
Његову песму преносимо вам у целости:
Атанасије Јевтић
Кад год је падао у ватру
Зарицао се да више нећеПочињао би једва чујним
Монашким гласомАли слушајући од себе
Изношене и излизане фразеПочињао је да се нервира
И подиже гласИ како је подизао глас
Подизао је и своју мисаоТо га је бодрило
Да говори све гласнијеИ кад би висином гласа
Упалио светла у мозгуПовезао вијуге
И заждио сваку ћелијицуИ мисао му је достизала врхунац
А из уста сукљао небески пламенКако је говорио тако је и писао
Почињао је мирно распредајућиЗакукуљену и замумуљену
Староставну повесницуАли би му брзо сврцнуло
Да скрене са стазе утаптанеИ сјури се у фусноту
Да изурла себеПрепознајући у данашњем времену
Старозаветне људе и догађаје
Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који се упокојио у четвртак, биће сахрањен у суботу на гробљу манастира Тврдош у Требињу. Опело у суботу ће бити одржано у Саборном храму у Требињу у 8.30 сати, после чега ће бити служена света литургија.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар