Site icon Стање ствари

Макроекономија: Демографска катастрофа у Северној Македонији и поређење са Београдом

Београд, као балкански Вавилон, још увек се одупире општој депопулацији на Балкану

Споменик Александру Македонском у Скoпљу

Према подацима Државног завода за статистику С. Македоније (овде) у четвртом кварталу 2020:

Годишње податке треба узети са опрезом јер су овде прикупљени на основу ових тромесечних саопштења која могу да садрже велике корекције.

Графикон: Макроекономија

У Београду је рођено 19.341 беба у 2020. што је више од прелиминарних података за Косово и Метохију (18.186) и за С. Македонију (18.863). Ипак, прелиминарни податак за Београд у 2019. (20.348) значајно је већи од званичног податка у бази (18.153) и претпоставићемо да је то последица разлике у месту рођења и месту пребивалишта, да око 2.000 жена се породи у Београду а да живе у Војводини и у Србији – Југ.

Војводина је последњи пут имала више рођене деце од Београда 2009. а Регион Шумадије и Западне Србије 2010. године. Регион Јужне и Источне Србије последњи пут је имао више рођених у 2006. и пад броја рођених је био толико оштар да је у 2019. у Београду рођено за 44,1% више беба. У Јужној и Источној Србији је давне 1961. рођено 2,13 пута више беба него у Београду (31.763:14.900).

Графикон: Макроекономија

Београд, сасвим извесно, имаће више новорођених него АП КиМ и Северна Македонија у наредним годинама, што већ јесте случај у поређењу са Федерацијом БиХ (16.765 рођених у 2020). Београд, као балкански Вавилон, још увек се одупире општој депопулацији на Балкану.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 1. 3. 2021)

Exit mobile version