Спомен-обележје Копитару дар је Љубљане Београду баш као што је Београд поклонио Љубљани споменик Вука Стефановића Караџића
Фото: Д. Мучибабић
Споменик Јернеју Копитару, словеначком лингвисти и слависти, на будући плато између Палмотићеве, Џорџа Вашингтона и Далматинске улице биће постављен тек у јулу. Нови јавни простор на којем ће бити монтирано спомен-обележје део је пројекта реконструкције саобраћајница од Рузвелтове до Београдске тврђаве и прошлог априла је претворен у градилиште. Како незванично сазнајемо, његова изградња биће окончана средином овог месеца. То значи да ће тачка бити стављена на грађевинске радове чији завршетак је неколико пута померан, а онда следи постављање мобилијара – подна фонтана, клупе, канделабри…
– Скулптура Јернеја Копитара урађена је и налази се у Љубљани, одакле ће бити допремљена уочи откривања на лето. Од 1. јула Словенија преузима председавање Европској унији и низом манифестација у Београду укључујући и откривање споменика словеначком лингвисти обележиће шестомесечно председавање. На свечаности би требало да буде и градоначелник Љубљане – истиче Марко Стојчић, главни градски урбаниста.
Спомен-обележје Копитару дар је Љубљане Београду баш као што је Београд поклонио Љубљани споменик Вука Стефановића Караџића.
Јернеј Копитар (Извор: Глас Српске)
Конкурс за тај споменик организовала је Градска управа Љубљане и у конкуренцији 11 радова прва награда припала је словеначком вајару Матјажу Почивавшеку. Пројекат тог јавног простора у центру Београда потписао је Рок Жнидаршич, словеначки архитекта.
Да би сређивање платоа могло да се оконча ускоро потврђује и јучерашњи призор са градилишта на којем је у последњих месец и по дана могуће видети раднике и машине за разлику од претходне године када би се долазак мајстора пре описао као атракција него обавеза предвиђена уговором са дефинисаним роковима.
Ни они више немају дилему. Кажу да ће брзо завршити поплочавање у делу уз Далматинску улицу где је остало да се поставе гранитне плоче.
– Ми немамо још много посла. Нисмо радили три, четири дана зато што смо чекали материјал. Ако га буде довољно, брзо све завршавамо – казао је јуче један од радника.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Вести над вестима
На https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јернеј_Копитар уз одељак “Политички циљеви” стоји упозорење:
“Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Релевантна расправа се може пронаћи на страници за разговор. Не уклањајте ову поруку док се стекну услови за то”.
Да пребацим ја овде, за сваки случај.
Политички циљеви
Српској јавности слабо је позната конспиративна делатност Јернеја Копитара, за кога се у српској историографији веома често истицало да је био про српски настројен и да је због тога помагао рад Вука Стефановића Караџића, истина је међутим била другачија. Копитар је био велики аустрофил и јозефинист те савезник јансенистичког свештенства.[9] Знања стечена у раду са Вуком Караџићем током реформе српског језика, која нису дале значајнијих резултата у утицају на српски језик, Копитар ће овога пута са много више успеха применити на стварању Украјинског језика, за шта му је послужио руски писац Тарас Шевченко, кога данас многи сматрају творцем модерног украјинског језика. Творац модерног украјинског језика Тарас Шевченко, и сам по националности Рус, за време стварања украјинског језика у својим интимним препискама из тога времена, писао је искључиво на руском језику и живео је у Санкт Петербургу.
По наредби Бечког двора Копитар је спроводио деловање на словенске језике из геополитичких разлога који су ишли у корист Аустријског царства. У то време јавила се зебња због јачања словенских народа, стварањем устаничке Србије на југу и јачањем Руске Империје на истоку. Као вишенационална држава са значајним бројем словенског становништва које је у значајном делу било православне вероисповести и стога наклоњено својој браћи у суседним државама. Како би спречило мешање у своје унутрашње ствари и уједно ослабило своје словенске суседе, Аустријско царство је започело са цепањем постојећих словенских језика и идентитета како би од њих створила нове, које би супротставило онима из којих су настали и уједно ослабило словенске народе њиховим дељењем на мање делове. Оваква политика ће на крају довести до стварања низа под-ентитета и језика међу којима су украјински, хрватски, бошњачки итд.
Касније ће са радом Јернеја Копитара наставити Хрват Људевит Гај који ће присвојити стандард српског језика који је установио Вук Караџић, ради постизања политичких циљева уједињења свих јужнословенских католика око Загреба и Бењамин Калај који се залагао за стварање бошњачке нације.
Прочитајте још:
Огњен Војводић: Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“
(https://stanjestvari.com/2017/03/08/ognjen-vojvodic-logos/)
Очигледно, нема нама спаса….
Вук и Копитар ? Ево реконструкције једног разговора у Бечу, пре двеста година :
https://m.youtube.com/watch?v=nyjdoa-ul3o
No coment!
Коментарисаћу кад се буде постављао споменик Милу Будаку.