Драгослав Пакић: Штедимо на мишљењу и идејама

Врло брзо у Србији ће постојати само академици и неписмени. Друго нам, осим Србије, такође Друге, и не треба

На једном сајту сам видео фотографију уваженог господина Вукадиновића у гро плану. Показивао је неки лист папира који је био у још грознијем стању. Подсетили су ме на Маринику Тепић у проширеном издању.

Сличне слике се могу видети само на ТВ екранима са националном фреквенцијом у емисијама којима председава Александар Вучић. Само он па он. Без водитеља(ки) и постављених питања а са одговорима које унапред знамо. Угоднију забаву је тешко наћи ако се изузму ријалити вашари у Малом Риту.

Соло наступ значи и уштеду народних паре за набавку вакцина и респиратора како би са разлогом могло да се каже: „са овима се заиста лакше дише“.

Сасвим су другачије – и рекло би се супротне – емисије на ТВ постајама са анационалним фреквенцијама где водитељ доведе још два истомишљеника и онда, у слози и љубави, тријалог сведу на монолог што је, мора се признати, занатски вешто и професионално изведена показна вежба штедње у размени ставова и укрштању евентуално супротстављених, не дај Боже, мишљења. Овде се штеди на идејама и то је већ нешто што годи замореном уму.

Испратили смо Џеја, а мало потом оде и Балашевић. Свако на своју страну што не мора да значи да су се разишли. Напротив.

De mortuis nihil nisi bene. Зато ћу за Панонског морнара рећи да је био диван песник, духовит и мудар, али да је своје кантауторске вредности исказивао више на рецитовању него на певању и да су му многи концерти личили на послератне вечерње академије на којима се осуђивао српски национализам, великосрпска буржоазија увек гладна и жедна туђе невине крви као и њене ратнохушкачке вође. Почевши, као што је и ред, увек од почетка и са врха. Срећа је што је говорио и рецитовао на местима где је то годило ушима многобројне публике и на језику који је сам назвао „исквареном варијантом његовог матерњег хрватског“.

У Србији га оплакују чак и репризно доводећи преживеле сведоке из најближег суседства, чиме се доказује да је Ђоле био само против рата и ратних страдања за које је једини познати и светски признати кривац Србија и њена навика да, како се једном приликом у НИН-у исповеди још осетљивијој Ољи Бећковић, живи у септичким јамама, уместо у јамама безданкама где се, на несрећу која се заборавља, не може живети.

„Дару из Јасеновца“ смо сагледали из свих углова и сада чекамо наставак уколико се над Србијом не надвије нека нова Олуја.

Резултати избора су унапред познати па је гласање постало незанимљиво. Чак ни бојкот није успео да унесе нове наде и неопходну свежину мисли и дела. Зато се прешло у кладионице где се на улог по пониженим ценама могу зарадити поприличне паре без опасности да ће потпасти под мере Закона који ступа на снагу 12. марта текуће нам године. Питање за опкладе је ко ће од многобројних кандидата за САНУ успети да прође и чиме то заслужује. Прогнозери и стручњаци за послове клађења не крију сазнање да ће врло брзо у Србији постојати само академици и неписмени. Друго нам, осим Србије, такође Друге, и не треба.

То би укратко биле наше слике и прилике. Остало су карикатуре Петричића и Коракса који се латиницом пише са C и X а не чита Цораикс. Због тога се Вук преврће у гробу.