Виола фон Крамон није први европски известилац на Балкану који заборавља одакле долази и ко му је послодавац, него се ватрено сврстава на једну страну у конфликту
Поводом дијалога Београда и Приштине недавно је рекла да би имала разумевања ако би Косово визну либерализацију поставило као услов за наставак дијалога. То је већ директан савет политичког консултанта, који не само да кошта, већ даје гаранцију да може бити реализован, јер га доноси политичар од утицаја у Европи
Ако један прави правцати афрички лав ускоро буде ослобођен из заточеништва у кавезу код Гњилана и враћен у своје природно станиште, биће то заслуга Виоле фон Крамон Таубадел, посланице немачких Зелених у Европском парламенту. Њој је прекипело пре неколико месеци, не само због шверца дивљих животиња и њиховог држања у заточеништву, већ и због трошења европских пара, па је Европској комисији упутила посланичко питање зашто паре ЕУ одлазе онима који малтретирају животиње. Наиме, власник (шверцер) лава добио је грант од ЕУ да направи кавез за држање животиња и то кроз програм ИПА прекограничне сарадње Косова и Северне Македоније. Није само поменуо, што је посланица Фон Крамон истражила, а Комисија потврдила, да у том кавезу не намерава да чува ситну дивљач, већ правог афричког лава, и то прошверцованог.
Заточени лав у Гњилану (Фото: Лична архива)
Има ли бољег примера да ЕУ, кад хоће, може да заштити сваког на Балкану, па чак и недужну животињу, без обзира што ни пореклом, ни по месту заточеништва не припада Европској унији? Своју моћ овим ће показати и посланица Фон Крамон, јер да није било њене упорности и утицаја у Бриселу, сироти краљ животиња би се и даље лињао и пропадао иза решетака у приватном гњиланском зоо-врту. То ће јој сигурно донети поене међу бирачима у Немачкој, осетљивим на права животиња. Много више него њен ангажман као известиоца Европског парламента за Косово, а нарочито њени ставови у вези са Србијом, о чему њени бирачи вероватно не знају ништа, јер их то једноставно не занима.
У том свом главном посланичком послу, Виола фон Крамон добро зна да је ван видокруга својих бирача, једнако осетљивих на манипулацију и лаж као и на угњетавање животиња, па сматра да може безбрижно своју посланичку дужност да стави у службу Косова и тамошње владе. Нарочито кад је реч о борби против „архинепријатеља” Србије.
Виола фон Крамон није први европски известилац на Балкану који заборавља одакле долази и ко му је послодавац, него се ватрено сврстава на једну страну у конфликту у којем би требало да буде објективни посматрач. Није ни први европосланик који се према Србији односи као подофицир мучитељ, кога не занима да ли ћете научити нешто током обуке, већ само да добро пропатите. Али можда је први европски изасланик кога много више занимају ствари изван његовог атара и надлежности него посао за који је добио мандат.
Виола фон Крамон (Фото: Х. Јелинек)
Написала је недавно да су у Србији владини званичници и медији у државном власништву они који шире дезинформације и пропаганду и да нема потребе за ботовима кад имате своје телевизије, радио-станице и новине. Велики проблем, рекло би се, за разлику од Косова, где је горућа ствар то што је прошверцован један лав и што живи у кавезу направљеним од европских пара. Вероватно су на Косову већ решени сви други проблеми око демократије, економије, људских права и опште безбедности, па да известилац не буде докон, нека мало баци поглед ка Србији.
А тамо, према Виоли фон Крамон, влада прави пакао. Држава као из Орвелове „1984”, а као потврду за то даје фотографију билборда, изнајмљеног од „Информера”, са текстом захвалности кинеском лидеру Си Ђинпингу. Разуме се, као јасну асоцијацију (виђену небројено пута) да држава кити београдске улице портретима кинеског лидера и порукама „Хвала, брате Си”, знајући добро да је то приватна, а не државна порука, баш као када би за државно спонзорисани билборд прогласила изјаву љубави неког Милана некој Јелени.
Виола фон Крамон руши достојанство Европског парламента, она срозава углед европосланика, јер је своју дужност известиоца за Косово претворила у канцеларију за консултантске и лобистичке услуге влади у Приштини. Врло конкретно, понаша се као да изнајмљује своје услуге и свој утицај косовској влади у процесу њених преговора са Србијом.
За њу је била „добра вест” кад је крајем прошле године постало јасно да Србија неће отворити ниједно преговарачко поглавље у 2020. Може ли то за било ког европосланика, или било кога у ЕУ, бити добра вест, ако су проширење ЕУ и подстрек кандидатима да постану чланице уније њен дугогодишњи приоритет? Као што ни за Србију то није била добра вест, она није била добра ни за ЕУ, јер проширење је двосмерна улица, не само ствар Србије. Ово је могла бити добра вест само за политичаре у Приштини, Виолу фон Крамон и ни за кога другог.
Орхан Драгаш (Извор: Политика)
Од Ангеле Меркел, Бореља и Вархељија тражила је прошлог лета да Александру Вучићу „одрже лекцију” и кажу: Е, сад је доста! Зато што је српска полиција, како каже, тукла мирне демонстранте испред Скупштине. Нису је послушали, јер су добро знали да је полиција реаговала у самоодбрани, спречавајући упад руље у парламент, при чему су тих „мирни” демонстранти повредили скоро 200 полицајаца. Била је пристрасна и острашћена и када је багателисала Вашингтонски споразум, причајући да његов циљ није да донесе стабилност на Балкан, него је само пи-ар потез Ричарда Гренела. Тако је и сада, када твитује о држави Србији и државним медијима (они већ годинама не постоје, баш на тражење ЕУ) као генераторима дезинформација, манипулишући приватним билборд-порукама као државним.
Поводом дијалога Београда и Приштине недавно је рекла да би имала разумевања ако би Косово визну либерализацију поставило као услов за наставак дијалога. То је већ директан савет политичког консултанта, који не само да кошта, већ даје гаранцију да може бити реализован, јер га доноси политичар од утицаја у Европи.
Виола фон Крамон је огорчени противник политике Србије и Александра Вучића, она на то има право као директно изабрани посланик у Европском парламенту. Има право и да буде бесна што за њену огорченост према Србији и Вучићу у Бриселу нема разумевања. Напротив, неупоредиво је више оних који Србију и њеног председника виде као партнера и пријатеља. Оно на шта нема право је да манипулише, обмањује и да користи своју високу дужност као „тезгу” за приватне политичке операције. Лав из Гњилана није део те приче.
Директор Међународног института за безбедност
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар