Академик и историчар Љубодраг Димић сматра да је обавеза наших политичара да бране српски интерес на Космету, али да то чини и сам председник САНУ Владимир Костић
Зграда САНУ (Фото: CC BY-SA 3.0/Wikipedia/Срђан Весић)
У изјави председника САНУ Владимира Костића не видим да он не брани српске интересе на Косову и Метохији. Читајући његову изјаву између редова, он покушава да понуди нешто рационално, што је можда неприхватљиво онима који гледају у прошлост али је можда прихватљиво онима који гледају у будућност, објашњава академик Љубодраг Димић.
Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић недавно је поново узбунио јавност изјавом да статус кво не постоји, да Косово није наше и да што пре то треба схватити.
Његов колега, академик и историчар Љубодраг Димић сматра да је обавеза наших политичара да бране српски интерес на Космету али да то чини и сам Костић.
Како председник САНУ брани српске интересе
На питање како српски народ треба да тумачи речи председника академије да Косово није наше, какву нам он онда будућност нуди, Димић одговара да ми заправо треба да учинимо све да оно сутра буде наше.
Владимир Костић: Косово није наше, владика Григорије да се остави парола
Он сматра да српска политичка елита користећи знања стручњака треба да направи план који који том простору може да обезбеди неку другу будућност, а не у оквиру албанске државе.
САНУ има утицаја на мишљења политичара али…
Димић каже да постоји извесна доза утицаја колико САНУ има утицаја на ту политику која тек треба да се створи али да му је тешко да говори о томе. Он се ипак враћа на колегу Костића и тезу да свако представља појединца за себе под тим величанственим кровом.
Костића подржава 90 одсто колега
Димић каже да српска јавност не треба да очекује заједничко саопштење Српске академије наука и уметности поводом косовског решења проблема.
Председништво САНУ: Чланови Академије су слободно мислећи људи
Став и председника Владимира Костића и већине академика је да Академија представља скуп мислећих људи који имају право на своје мишљење без да се кроз неке колективне апеле врши неко унификовање онога што људи који чине академију наука суштински мисле, каже Димић. На тај начин размишљајући, додаје он, свако од чланова има право да изнесе своје мишљење и свако има обавезу да брани изнето мишљење, тј. право на самостално мишљење других. Димић сматра да је у том контексту реаговао колега Костић.
“То мишљење Костића није изречено у микрофон да би било неопрезно, оно је написано и САНУ је то објавила. О тој формулацији нико није расправљао претходних година, а поставља се питање зашто је то сада отворено. То ипак тражи један други одговор који у овом тренутку немам,” каже Димић.
Албанци не одустају од идеје „велике Албаније“
Питање КиМ је, додаје наш саговорник, отворено пре 140 година и то не на овом простору исто као што се и данас о њему не одлучује ни у Приштини нити у Београду. То питање је отворено у предвечерје Берлинског конгреса и још тада је Бизмарк сматрао да нема Албанаца, па да због тога не треба да постоји ни Албанија. Бизмарк је, подсећа Димић, одбацио све захтеве који су били артикулисани у једном кругу интелектуалаца који је деловао у Цариграду, а после је то уобличено у елементе које је истакла Призренска лига.
Академик Димић наглашава да се тих примарних циљева реализације албанског питања албанска елита до данас није одрекла и да је у различитим формама сматрала да треба направити велику Албанију. Због тога, каже он, не треба да нас изненађују ставови појединих политичара у Приштини који сматрају да је Албанија простор који легитимно обухвата и део Црне Горе, КиМ, Македоније и Грчке и од тога не одустају.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
“Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо,
Печења купи јарећег…”
Али, поштено. Читајући између редова. Може ли неко да разуме ову папазјанију?
Или, како је то било некада постављано као питање ђацима: шта је аутор хтео да каже?
Упетља се пиле у кучине.
Али, бар једно је јасно: не дирајте ми (колегу) Костића и његово право да износи сопствено мишљење. Нарочито не сада, када је у јеку нови циклус избора. Јер, онда можда неће бити кандидовани (и у перспективи изабрани) сви ти наши силни рођаци, кумови, пријатељи, љубавници(е)…
Еј, српска интелигнецијо, докле си стигла!
ДИМИЋ ЈЕ СВОЈОМ ОДБРAНОМ КОСТИАЋ ДОКАЗАО ДА ЈЕ МНОГО ГОРИ ОД КОСТИЋА
Много сам ценио академиак Димића. Нажалост, оваквим туамчењем да Костић, тиме што акже дА „Косово нијЕ наше“– брани Косово — смусчио ми се МНОГО ВИЕШЕ од В. КостићА.. Јер, онај ко подржава Костића далеко јЕ гори од самог костићА.