Аутори и предлагачи новог законског акта истичу да он не подразумева брак између особа истог пола, јер је брак између хомосексуалних парова у Србији забрањен

Парада ‘поноса’ у Београду (Фото: Политика/А. Васиљевић)

Србија је спремна за истополна партнерства, оценила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и позвала све заинтересоване појединце и организације да учествују у дебати за израду Нацрта закона о истополним заједницама, која ће трајати до 20. фебруара. Полазне основе за израду тог нацрта објављене су крајем седмице на порталу еУправа, у дебату може свако заинтересован да се укључи, а по завршетку јавне расправе радна група ће радити на нацрту закона, а Влада Србије одлучивати о предлогу. По овом календару, предлог закона би требало да се нађе у скупштини до краја пролећног заседања.

Аутори и предлагачи новог законског акта истичу да он не подразумева брак између особа истог пола, јер је брак између хомосексуалних парова у Србији забрањен уставом. Легализација геј бракова подразумевала би промену устава, а за то је потребна скупштинска већина и већина на референдуму. Међутим, пошто су и брачна и ванбрачна заједница истог пола забрањене Уставом и Породичним законом, то значи да хомосексуалне особе које живе заједно немају право на наслеђивање, здравствено осигурање и пензију свог партнера.

„Због тога је основни смисао доношења овог законског акта заправо регулисање имовинских права особа које живе у хомосексуалној заједници“, истиче др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука, која се налази на челу радне групе за писање Закона о истополним заједницама.

„Иако закони Србије не признају заједнице особа истог пола, чињеница је да много ЛГБТ особа годинама деценијама живи заједно и у тој заједници купује некретнине, узимају кредите, добијају породично наследство и подижу децу из претходних веза или бракова. Неки од њих су изгубили партнера или су се од њега растали и након завршетка те везе немају никаква имовинска, наследна, пензиона или права из области социјалног или здравственог осигурања. Због тога смо сматрали да је неопходно донети закон који ће за почетак регулисати имовинско-правне односе између особа истог пола“, подсећа др Мршевић.

„Овим нацртом закона није предвиђено усвајање деце у хомосексуалним заједницама и деца се помињу једино у контексту обавезе издржавања од стране другог партнера у истополној заједници. То конкретно значи да ако особа из претходне везе или брака има дете, њен партнер у истополној заједници има обавезу да га издржава. Нисмо хтели да „отварамо” питање усвајања овим прописом, јер знамо да је наше друштво изричито против тога“, истиче наша саговорница и додаје да је овај нацрт закона писан по узору на Закон о животном партнерству особа истог пола Црне Горе, усвојеног у јулу прошле године као и Закон о животном партнерству особа истог спола Хрватске из 2019.

Нацртом закона је предвиђено да у случају болести једног партнера, други партнер има право да буде обавештен о његовој болести, току лечења и другим чињеницама које се односе на здравствено стање и има право да учествује у прихватању и бирању медицинског третмана. Партнери такође имају право да посећују један другог у затвору – по садашњем закону то право имају само родитељи, односно супружници, браћа и сестре.

Како се дефинише у Полазним основама за израду Нацрта закона о истополним заједницама реч је „о заједници живота два пунолетна лица истог пола, која је регистрована пред надлежним органом јавне власти”. Она се заснива изјавом регистрованом код матичара, вољом два лица истог пола којом се изражава пристанак за ступање у истополну заједницу због остваривања заједнице породичног живота. Ова заједница престаје под истим условима као и традиционални брак – раскидом, поништењем, смрћу или нестанком једног од партнера, а раскид партнерства може да захтева један партнер тужбом или оба партнера споразумно.

Представници цивилног сектора подсећају да је Србија имала обавезу да донесе закон о регистрованом партнерству између особа истог пола до октобра 2019. године – то је било предвиђено Акционим за примену националне стратегије превенције и заштите од дискриминације. Нацрт закона о истополним заједницама је, подсећања ради, трећи покушај да се легализују заједнице ЛГБТ особа – Нацрт закона о регистрованим истополним заједницама цивилни сектор је написао још 2010. године, а у јулу прошле године „Лабрис” и Центар за унапређење правних студија представили су јавности нови Модел закона о грађанском партнерству. Да ли ће у случају овог законског акта важити правило „трећа срећа” и да ли у Србији заиста постоји (политичка) воља за регулисање животног статуса особа мањинске сексуалне оријентације, сазнаћемо до краја пролећног заседања скупштине.

Катарина Ђорђевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 2. 2021)

Прочитајте још

• Гордана Чомић: Закон о истополном партнерству пред посланицима до пролећа
• Јавни позив организацијама цивилног друштва за израду Нацрта закона о истополном партнерству
• Вечерње новости: Србија добија закон о истополним партнерствима
• Двери: Тражимо референдум о Закону о истополним заједницама

Categories: Вести над вестима

Tags: Гордана Чомић, Зорица Мршевић, Катарина Ђорђевић, истополне заједнице, хомосексуализам