У ходнику на улазу скупштинске зграде изложени су портрети 36 досадашњих челника парламента, почевши од 1920. до данас

Фото: Политика

Галерија портрета досадашњих председника Народне скупштине допуњена је недавно сликама Небојше Стефановића и Маје Гојковић, које је урадио академски сликар Никша Ерцеговић. Сада посетиоце зграде парламента, којих је било много до пандемије вируса корона, у ходнику на улазу дочекује 36 досадашњих челника парламента, почевши од 1920. до данас. Недостаје једино актуелни председник Ивица Дачић, али он је на тој функцији тек неколико месеци.

Иницијатива за израду портрета Стефановића и Гојковићеве, како је наведено у одговору из Скупштине Србије који нам је достављен, потекла је 2014. године, а „коначно је реализована 2020”. Портрети су укупно коштали 436.000 динара с рамовима и плочицама на којима су исписана имена, сваки по 218.000. Како је наведено

„набавка је рађена у складу са чланом 27 Закона о јавним набавкама, којим је прописано да се одредбе овог закона не примењују на набавку добара, услуга и спровођења конкурса за дизајн, чија је процењена вредност мања од милион динара”.

У одговору се каже:

„Стручна служба је неколико месеци анализирала и консултовала се са стручњацима из области ликовног стваралаштва, посебно квалификованих за портретно сликарство. Аутор портрета је академски сликар Никша Ерцеговић (1979), сликар млађе генерације, који је дипломирао на Факултету ликовних уметности 2005. године у класи професора др Јована Сивачког као један од најбољих студената.”

Израда портрета је била веома захтевна јер је зависила од величине, композиције рада и материјала који се користио, па је трајала непуних годину дана, до финалног уметничког дела. Седам портрета урадио је Урош Предић и један Иван Тишов, а они су настали у периоду од 1925. до 1926. године, док је 26 портрета урадио сликар Драган Стојков 2010. године.

Портрети које је радио Стојков дуго су пунили новинске ступце, што због нетранспарентности овог посла, што због квалитета слика. Готово сви портретисани били су незадовољни, а Стојков је тада објашњавао да је радио с фотографија и да је посао требало урадити брзо. Ових 26 слика коштало је око четири милиона динара. Наташа Мићић толико је била незадовољна својом сликом да је тражила да се она уклони. Славица Ђукић Дејановић јавно није изражавала незадовољство, напротив, рекла је да је задовољна, „ако је то уметниково виђење мене”. Обе су, међутим, добиле нове портрете, који су и данас изложени.

Томислав Николић тада је рекао да је његов портрет „сликарски промашај, увек кад прођем поред њега помислим да то нисам ја”. Медији су тада писали да се „портрет Оливера Дулића убраја међу комичније, макар на први поглед, али тешко да ће се ’модел’ побунити јер је управо он и дозволио ову ’средњовековну’ идилу”. Славица Ђукић Дејановић казала је да је „најважније наставити традицију портретисања”.

Скандал који је пратио израду 26 портрета 2010. године вероватно је и био разлог што су Стефановић и Гојковићева тек сада, у тишини, добили своје портрете. Кад год смо питали зашто нема њихових слика, добијали смо само незваничне одговоре да „није згодно, шта ће рећи јавност”. Хрватски сабор, на пример, има „Собу портрета председника”, која је, судећи по писању тамошњих медија, врло занимљива посетиоцима, дакле портрети нису никакав наш изум и они јесу нешто што сведочи о историји парламента, на свој начин. И наши грађани, док није почела пандемија и зауставила обиласке, воле да застану пред овом галеријом слика председника. Није проблем у портретима, већ у начину како се тај посао обави, а треба да буде обављен без тајновитости – транспарентно.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 2. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Маја Гојковић, Небојша Стефановић, Скупштина Србије, уметност