Најтеже су погођени млади радници, жене, самозапослени и ниско и средње квалификовани радници
Фото: А. Васиљевић
Приближно 114 милиона људи у свету остало је без посла због пандемије Ковид-19, али и антипандемијских мера и ограничења које су увеле државе и компаније. Најтеже су погођени млади радници, жене, самозапослени и ниско и средње квалификовани радници. И у 2021. години свет ће бити суочен са кризом пословања и великом несигурношћу економског оздрављења, упозорава Међународна организација рада (МОР).
Пандемија је уздрмала планетарну економију у размерама какве нису забележене од Другог светског рата, а економски опоравак до краја 2020. године је скроман и неравномеран, указује МОР у извештају Ковид-19 и свет рада, које преноси портал УГС Независност.
Анализе указује да су највећи губици запослења забележени у Америци, а најнижи у Централној Азији и Европи, где су спровођене активне мере за очување радних места смањивањем радног времена и финансијском подршком предузећима и радницима.
Анализе МОР-а на основу доступних података из разних земаља показују да су мере финансијске подршке радницима ублажиле удар кризе, али и да је подршка била неуједначена у различитим секторима рада.
Резултат је да су генерално најтеже погођени млади радници, жене, самозапослени и ниско и средње квалификовани радници. У релативном смислу, губитак запослења је био већи код жена (5,0 одсто) од мушкараца, и већи за младе раднике (8,7 процената) него за старије раднике.
Најновије ажуриране процене МОР-а су да је у току целе 2020. године услед пандемије у светској економији изгубљено 8,8 процената глобалног радног времена у поређењу са последњим тромесечјем 2019. године, што је еквивалентно губитку 255 милиона послова са пуним радним временом.
Највећи губици радног времена у светској економији у току 2020. године остварени су у другом тромесечју – 18,2 одсто, што је еквивалентно броју од 525 милиона послова са пуним радним временом од 48 сати недељно.
Процењује се да је у прошлој години глобални приход од рада (без мера финансијске подршке) опао за 8,3 процента, што износи 3,7 хиљаде милијарди америчких долара, или 4,4 процента глобалног бруто производа.
Анализе МОР указују да се током другог таласа вирусне пандемије ситуација побољшавала па је тако у трећем кварталу 2020. евидентирано смањење губитка радног времена од 7,2 одсто у односу на 12,1 процената у првој половини 2020. године. Раст радног времена, већи од очекиваног, посебно је био изражен у земљама са средње нижим приходима.
Пројекције за 2021. годину
МОР указује да одговорне националне политике траба да комбинују вакцинацију и друге мере јавног здравља са подршком привреди и тржишту рада. Креатори политике треба да подрже снажан и широко заснован опоравак, фокусирајући се на запошљавање и одговарајуће зараде, права радника и социјални дијалог: опоравак усмерен на човека.
Упркос очекивањима и најавама да ће снажан економски опоравак уследити већ у другој половини 2021. године, након масовне вакцинације против вируса ЦОВИД-19, МОР упозорава да је глобална економија и даље суочена са високим нивоом несигурности, те да постоји ризик неуједначеног опоравка светске економије.
Међународни монетарни фонд (полазна прогноза) предвиђа губитак радног времена од 3,0 одсто у 2021. години у односу на четврти квартал 2019. што је екивалентно са 90 милиона радних места са пуним радним временом.
Према песимистичкој прогнози, губици у радном времену 2021. године остаће на 4,6 одсто, или 130 милиона послова (пуно радно време), у односу на четврти квартал 2019.
Чак и оптимистичка прогноза, заснована на значајно повољнијим економским условима, у текућој години предвиђа губитак од 1,3 одсто глобалног радног времена (36 милиона послова са пуним радним временом).
Анализе МОР-а показују да су бројни фактори, укључујући и бољу контролу вируса, помогли у променама политике ограничавања и затварања радних места. Владе су препознале да су географски циљане и секторски специфичне мере прихватљивије људима и да се тако смањују негативне економске последице пандемије.
Ипак, закључује МОР, ризици по здравље су и даље високи, па је потребно успоставити одговарајућу равнотежу између мера јавног здравља против вируса и мера подршке радницима и предузећима погођеним последицама пандемије, наводи се у тексту објављеном на порталу Синдиката Независност.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар