Међународна заједница се углавном труди да те ствари на Косову и Метохији не види, примећује историчар Синиша Мишић, говорећи о најновијем скрнављењу српских светиња у покрајини
Фрескопис у испосници светог Петра Коришког (Извор: Епархија рашко-призренска)
Група Албанаца ухваћена је у крађи археолошких остатака у испосници Светог Петра Коришког код Призрена у којој су фреске из 13. 14. века, могуће и најстарије на Косову и непроцењиве вредности. Игуман Високих Дечана Сава Јањић позива УН да реагује и упозорава да, ако се ово настави, ништа од српске баштине неће остати.
О томе да су вандали украли седам оловних предмета који имају археолошку вредност јавност је обавестио игуман манастира Високи Дечани, Сава Јањић.
Албанци атакују на српску баштину на Косову
Он за Спутњик открива да је до извештаја о крађи дошао добром вољом једног члана међународне мисије на Косову. У супротном, тешко да би било ко знао да је испосница опљачкана, јер је званични извештај полиције непрецизан.
Испосница Св. Петра Коришког (Извор: Епархија рашко-призренска)
“Скраћена саопштења полиције добијају сви медији на Косову и Метохији, било да су српски или албански, веома смо забринути што нам полиција не даје праве информације, јер не знамо да ли је у међувремену било додатних скрнављења светиње. Проблем је што је црква далеко у планинама, Срба нема на десетине километара, око ње су само албанска села”, каже Јањић.
Копали и тунел у потрази за благом
Он подсећа да није први пут да Српска Православна Црква тражи заштиту ове светиње. Косовска полиција 2009. године ухапсила је шесторицу Албанаца због сумње да су у рушевинама манастира Светог Петра Коришког копали тунел у потрази за благом.
У једном зиду ископан је тунел дугачак седам и широк око три метра. Епархија је тада тражила од међународне заједнице да заштити манастир код Призрена.
Зашто је Испосница Светог Петра важна за Србе
Фреске у пећини Светог Петра су из 13. и 14. века, старији слој икона је најстарији пример монументалног фрескописа код Срба, има непроцењиву вредност. Испосница се помиње у време краља Милутина, који је приложио Хиландару, а научници верују да потиче још из 12. века, што је сада, с обзиром на околности, тешко доказати.
Старији слој фресака представља хронолошки најстарији пример монументалног фрескописа код Срба и досада је најстарији познати рад који као такав има непроцењиву вредност (Фото: Wikipedia/Besfort Guri)
Историчар са Филозофског факултета, Синиша Мишић, шеф катедре за историју српског народа у Средњем веку, овом светињом се посебно бавио истражујући Повеље цара Душана манастиру Светог Петра Коришког из 1355. године.
“Петар Коришки је један од првих српских светитеља – пустињака, није из неке владарске породице и то га издваја. Он је и ктитор пећинске цркве која је прва настала, а спољну грађевину су највероватније подигли његови ученици”, каже Мишић.
Он додаје да је оскрнављени објекат један од најважнијих за српску цркву, историју и културу. Сматра да је недопустиво да српска јавност на овакав начин сазнаје да је испосница оскрнављена, али примећује да ни новинари у Србији нису претерано заинтересовани за ову тему.
Испосница Светог Петра Коришког – цртеж (Извор: Епархија рашко-призренска)
“На Косову не постоји ни једна црква, ни једна светиња која није важна за српски народ. Албански екстремисти су дигли у ваздух цркву у Мушотишту, а она је прва властелска црква у историји српског народа, такође, није била заштићена Црква Светог Стефана, а изузетно је важна за нашу историју, за историју Средњег века. Нажалост, кад се нешто деси великим храмовима, то се и дозна, али за све мале, то често прође јако тихо. Међународна заједница се углавном труди да те ствари на Косову и Метохији не види. То, наравно, не важи за све њене припаднике, али углавном је тако”, каже овај историчар.
На уништењу светиња раде од 1941.
Мишић додаје да се на уништењу српске баштине на Косову и Метохији не ради од јуче, већ од 1941. године. До испоснице Светог Петра никада се није могло доћи лако, ни шездесетих година прошлог века када је ово подручје истраживано. Када је и сам пре пар година био на Косову и Метохији, речено му је да није препоручљиво ићи до Испоснице.
“Ово што се догодило није ново, али су нови покушаји у последњих десетак година, можда и мало више, да се део те баштине и својата, што је такође јако опасно и безобразно. Слушамо приче о томе како су Шиптари подигли Дечане, то се сад увезало једно са другим, бојим се да они све ово раде јако плански, да иза овога стоји цела њихова политичка елита, а и то није случајно”, оцењује Мишић.
С овим ставом слаже се и игуман Сава Јањић који каже да Црква чини све како би се случај укључио у званичан извештај Уједињених нација о стању на Косову и Метохији.
Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани (Фото: Дејан Симић)
“Све ово је у склопу опште стратегије претварања ‘отцепљене’ покрајине Србије у чисто етнички албански простор”, каже Јањић.
Он додаје да Косовске власти у последњих 20 година нису показале спремност за поштовање свих грађана једнако, без обзира на етничку и верску припадност.
“Уосталом то је и разлог зашто шест чланица ЕУ не признаје Косово, нема суштинског напретка у поштовању права, владавини закона и слобода. Владавина безакоња, корупције и организованог криминала не може бити основа стабилног друштва. Наравно, остаје да се боримо за своје слободе уз помоћ државе Србије и међународних представника који желе да нас чују и помогну”, каже Игуман Дечана и додаје да Црква, без обзира на околности, остаје са својим народом, као што је то вековима чинила.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар