Режисер филма “Дара из Јасеновца” каже да га није изненадила одлука америчке Академије филмске уметности да избаци његов филм из кандидатуре за Оскара
Дара из Јасеновца (Фото: Александар Летић)
Америчка Академија филмских уметности и наука направила је ужи избор кандидата за Оскара у девет категорија, а српски кандидат „Дара из Јасеновца“ Предрага Антонијевића испао је из трке за Најбољи филм на страном језику. Антонијевић за Н1 каже да га није изненадила оваква одлука, нарочито након, како је рекао, кампање која се водила против филма. “На Западу ништа ново”, казао је.
Од 93 номинована кандидата за категорију „Најбољи филм на страном језику“, међу којима је била историјска драма о девојчици Дари у злогласном усташком логору Јасеновац, Академија филмских уметности и наука сузила је избор на 15 остварења. Српски кандидат, који је изазвао бројне полемике, није се нашао у ужој конкуренцији за престижну филмску награду.
„Ово је нешто што смо знали да ће се десити још од почетка напада на филм, дакле, није неочекивано, на Западу ништа ново. Али, морам признати да човек када погледа на цео ефекат који је Дара изазвала, то је само доказ колико је овакав филм итекако био потребан“, нагласио је Антонијевић у гостовању у Новом дану на Н1.
Додаје да је филм имао добре критике, „од добрих до одличних“, каже.
Али на то што је доживео и оне лоше, Антонијевић каже да то нису никакве критике, већ – пропаганда.
„Нема јако лоших, то нису критике, то су политички напади на филм. Оно што је ЛА Тајмс урадио и не спада под домен филмске критике, то је негирање злочина… То је сад код адвоката, видећемо да ли ћемо подићи тужбу против њих. Треба добро да проанализирамо, јер то није само мој проблем, говоримо о породицама жртава, то је нешто на чему се неће стати“, казао је редитељ.
Он доводи у вези текстове у ЛА Тајмсу и магазину Варајети и време гласања жирија америчке академије.
Џеј Вајсберг: Филм „Дара из Јасеновца“ српска националистичка употреба Јасеновца
„Било је темпирано баш кад се гласа за тај ужи избор“, наводи.
Антонијевић наглашава да су ефекти и намере кампање против филма јасне.
„Да се додатно збуне ти гласачи, да се каже да је то можда историјска неистина, и да ако гласате, гласате за некакву српску пропаганду“, мишљења је.
На питање зашто каже за „Дару“ да је пропаганда, а рецимо, филм о Дејани Будисављевић то није, Антонијевић понавља да је све кампања против његовог филма.
„Нисам гледао филм о Дијани Будисављевић, не знам шта да кажем. У Хрватској смо имали доста коментара, било је реакција читалаца, али све је то у другој сфери, ван филмске, укључујући и оно гласање и ниске оцене на сајту ИМДБ. То је изазвано и квалификацијама филма у Варајетију, где је речено да је то нека српска пропаганда и једноставно је та прича о ономе што се десило у Другом светском рату на помало перверзан и монструозан начин повезано са овим ратовима 90-тих година. И ту тезу човек мора мало више напора да узме да доведе у везу. Не може да прича причу о нечему што се десило раније а да се стави у контекст садашњице. Не можемо као да одамо пошту жртвама у Јасеновцу, јер забога не знам шта… То је помало будалаштина“, изјавио је Антонијевић.
Роберт Ејбел: Драма о Холокаусту „Дара из Јасеновца“ нажалост служи за намиривање рачуна
О томе да ли је можда био лош ПР филма, Антонијевић је сигуран да није.
„Нема грешке у ПР-у, погледајте какав је успех филма у Америци“, појашњава.
Неки критикују „Дару из Јасеновца“ као „државни филм“, с обзиром да је из буџетских резерви за овај филм опредељено 144 милиона динара. Антонијевић о томе каже: „Па сваки филм је овде државни, а који није државни, је л’ има неки?“
„Ја мислим да је (финансирање филма) одличан потез државе и видимо да је то нешто што морамо константно радити и за друге теме. Не смемо да подразумевамо да други знају истину о нама, овај филм је најбољи доказ да треба наставити с другим темама. Не смемо дозволити да нам неки други диктирају каква нам је кинематографија“, рекао је Антонијевић.
Филм из БиХ у ужем избору за Оскара
Антонијевић је честитао улазак у ужи избор за Оскара филму из БиХ „Кво вадис, Аида“. Радња тог филма дешава се 1995. године у Сребреници.
„Нисам погледао филм, желим им сваку срећу, добро је што су направили филм, ја ниједног тренутка нисам посматрао на начин да се, не можемо се такмичити у жртвама, нису наши филмови такмаци за једну истину, али је реч о томе да је наш филм једино проглашен политичком пропагандом. Нисмо имали шансу да се филм погледа филм за филм“, казао је Антонијевић.
Извор: Снимак екрана
А када ће филм да се нађе у домаћим биоскопима, редитељ каже да очекује да се то деси у априлу.
„Због короне се сви филмови одлажу, не знају људи шта да раде… Ми се надамо, ставили смо април, годишњицу ослобођења Јасеновца као неки датум, надамо се да ће се ситуација са корона вирусом средити и онда би се кренуло с биоскопима… Када би људи погледали филм, сви би знали да процене да ли је пропаганда српска, хрватска или католичка. Нестрпљиви смо да филм погледа шира публика“, закључио је Антонијевић.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Овај филм нисам гледао и нисам сигуран да ли ћу икада моћи.
Као мали, ђак основац, био сам у посети Јасеновцу, тачније изложбеном простору који је тада био тамо. То је једини пут да сам био тамо. У оквиру поставке био је приказан и документарни филм.
Сећам се да сам га гледао, сећам се скамењености, али појединости у сећању не могу да разазнам јер се слике из тог филма до дан данас допуњују новим сликама и сазнањима. Склапају се у целину коју још увек не могу да појмим и, такође, нисам сигуран да ли ћу икада моћи.
Овом филму желим сваку гледаност и сваку реакцију, како лосанђелеско-холивудску тако и са N1 ТВ (rs, ba и hr о/пре/дељења). С друге стране мишљена сам да овај филм, који нисам гледао, не треба кандидовати за филмска такмичења. На фестивалима се може приказивати и ван такмичарског програма.
Када је кандидатура за Оскара пребрисана, када је још једно “дијете урадило свој посао”, један део мене осетио је спокој и пробудио наду да ћу ипак једном моћи да погледам овај филм.
Могу да разумем каква осећања код филмских прегалаца, све поврх оних која су током рада на филму имали, ово што пишем може да изазове. Код читалаца такође. Једино чему се надам је разумевање.