Укидање и цензуру неких од најомиљенијих цртаних филмова коментаришу писац Мухарем Баздуљ и психолог Горан Томин
Маза и Луња (Извор: CelebrationPress)
Цртани филмови на којима су нешто старије генерације одрасле, наводно лоше утичу на данашњу децу – због тога је све више цензуре у овим садржајима за најмлађе.
Нешто раније је компанија HBO Max решила да забрани приказивање ватреног оружја, па Елмер сада лови Душка Дугоушка без пушке.
Сада је платформа Дизни плус укинула Петра Пана, Мачке из високог друштва, Мазу и Луњу због расизма, а Књигу о џунгли и Дамба због погрешног представљања мањина.
Гостујући у Јутарњем програму на ТВ Прва, писац Мухарем Баздуљ изнео је свој став о овој теми.
Мухарем Баздуљ (Извор: Screenshot/TV Prva)
„Мени то звучи мало интенцирано, али то је вероватно последица ових неких политичких догађаја. Врло често разне компаније у првих мах реагују претерано, али можда ће временом да дође до компромисне ситуације“.
Он се осврнуо и на бајке и цртаће које су гледале и читале старије генерације, а у којима, рецимо, вук једе децу.
„Врло често помислим, све бајке које смо читали и које су нам причали су пуне ствари које, ако погледате данас, звуче можда чак и ако нису пуне стереотипа, имате неку окрутност врло често – вук који једе децу или шта год. На неки начин чини ми се да овакве одлуке јесу у том смислу заиста претеране. Јасно ми је да је тешко да у садржају који је намењен малој деци ставите неку врсту ограде и то сместите у неки контекст, деца не разумеју контекст. Али баш зато, питање је да ли они ће у Врани препознати да је то неки црнац или да је реч црвенокожац у том смислу погрдна. Мислим да је ово једна реакција на политичку атмосферу у САД првенствено, али да та прва реакција не мора да значи да ће то да буде на снази за пет или десет година“.
Психолог Горан Томин каже да се плаши да ће цензура у цртаћима бити све екстремнија.
Горан Томин (Извор: Мондо)
„Овде је питање увредљивости, ја мислим да је увредљивост у оку посматрача. Да ли ће неко да се увреди или ће да прихвати шалу на сопствени рачун зависи од много фактора, пре свега од његове личности. Не можемо с једне стране имати некакву слободу која подразумева па и неки расистички виц, а да с друге стране имамо претњу да ће неко бити увређен. Онда никад ништа нећемо казати јер ће неко увек бити увређен, тако да се ја слажем да је то претеривање. С друге стране, то је одраз времена. Када смо одрастали, ми нисмо то тако појмили, као некакав расизам. И ако ћемо тако, шта ћемо онда радити са филмовима Квентина Тарантина или Скорсезеа, Кјубрика, колико тамо има насиља? Ми смо гледали Томија и Џерија, са насиљем, слушали бајке које су изразито бруталне када смо били мали и након тога смо слатко заспали“.
Психолог додаје и да је Дизни посебно занимљив теоретичарима завере, па су због тога и ови цртаћи на мети критика.
„Ствар је контекста, времена, историје, ствар је онога што је данас, због неке политичке коректности постало опресивно на неки начин. С друге стране, Дизни је увек јако занимљив теоретичарима завере. Они обожавају да се баве ликом Волта Дизнија, али и његовим цртаћима који нас наводно програмирају на нешто, који представљају некакве скривене поруке које ће нама да усаде нешто… То нема никакве везе са памећу. Постоје сублиминалне поруке, али доказано је да оне могу да направе од нас нешто само ако ми то већ имамо – на пример, ако ви идете улицом и јако сте жедни, пре ћете видети рецимо рекламу за кока-колу, али нећете постати расиста, сексиста и остало ако гледате тзв. сублиминалне поруке у Дизнијевим цртаћима“.
Наслов и опрема: Стање ствари