Ми смо дуго размишљали и одлучили да, ипак, прикажемо Стефана Немању у световној одећи, а не у духовној, рекао аутор споменика
Споменик Стефану Немањи (Фото: Танјуг)
Руски вајар Александар Рукавишњиков у ексклузивној изјави за Спутњик на дан откривања споменика Стефану Немањи чији је он аутор, негира спекулације да је крст у руци родоначелника српске државе у последњем тренутку замењен мачем. Чувени уметник наглашава да је мач погоднији од крста и да је та одлука донета у консултацијама са стручњацима.
„Чуо сам да се у последње време говори о тој теми и да се поставља питање зашто је крст замењен мачем? Наводи се и да је замењен у последњем тренутку. Па, у последњем тренутку то не би било ни реално да се уради. Напротив, замењено је на почетку“.
Вајар нам описује и како је дошло до одлуке да у руци Стефана Немање ипак буде мач и да споменик изгледа овако како ће га вечерас сви видети:
„У раду на споменику имао сам много консултаната, историчара. Веома сам им захвалан за све што су урадили. Ми смо дуго размишљали и одлучили да, ипак, прикажемо Стефана Немању у световној одећи, а не у духовној и да треба да га прикажемо као човека који је створио српску државност. То је оно што је најважније“.
Рукавишњиков објашњава да је зато стављено жезло, а да се другом ногом Стефан Немања ослања на византијску културу и византијски утицај.
„У конкретном случају,мач има смисла, он је погоднији јер се силуета споменика завршава оштрицом. Други аргумент је да не буде таутологије скулптуре. Стефан Немања на грудима има енклапион, крст. Смисао је да не буде и у руци и на грудима крст, као што је својевремено био случај са спомеником Лењину – качкет на глави и качкет у руци. Зато је решење мач и сматрам да је то исправно“.
Руски вајар упућује и поруку поводом данашњег отварања и практично негира спекулације да није желео да дође у Београд:
„Надам се да је ово за братски српски народ велики догађај, јер је за мене лично велики догађај. Посао је био тежак и прилично дуг. Веома ми је жао што не могу да будем са вама, јер сам недавно прележао модерну болест, вирус корона, и сад се налазим на рехабилитацији. Још једном вам честитам празник и надам се да ћете се не само привићи на тај споменик него да ћете га можда и заволети. Хвала!
Део наслова и опрема: Стање ствари
(Спутњик/Искра, 27. 1. 2021)
Categories: Вести над вестима
Мислим да сте као патриотски сајт пропустили да објавите догађај који је од велике националне важности, објаснићу зашто:
Као прво: изведба химне је била – срце да заигра.
Као друго: о личностима које су говориле може мислити ко шта хоће; али сам догађај и порука која је изговорена, свијету и нама, је нешто најсрбскије што се десило у новијој историји!
Ти утисци су ме навели да схватим не само нас као народ, него да није све тако црно као што би други вољели да мислимо да јесте; и морам вам рећи да ми је лакнуло. Ми Срби имамо једну ману и један проблем. Мана је та да ми своје мисли и осјећања врло рђаво артикулишемо и преносимо (нека врста дисторзије у нама самима, која највероватније долази од гордости), а проблем је тај што нећемо да слушамо – не само друге(што је у једну руку и добро), него ни своје срце!
Али овакви догађаји нас уједињују и ријечи на крају нису ни потребне, јер тад сви једно мислимо и једно осјећамо. Хвала Рукавишњикову! Ја нисам заволио само овај споменик, него и све што је повезано са њим…
„Бити Србин није национална припадност, већ морална категорија“ – Момчило Селић
Драга браћо и сестре са нама је Бог