Пере шапе својим вуковима / Да трагови мрачне земље / На њима не преживе / Путује без пута
И пут се за њим рађа
Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече
Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева
Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује
Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе
Путује без пута
И пут се за њим рађа
Преузето из циклуса „Савин извор“, збирка „Усправна земља“ 1972.
Categories: Аз и буки
Ево још једне, о Св Сави
Свети Сава на Атосу
Из двора с длана очевог, Свети Сава
босоног оде кроз пелен и чкаљ.
Купином се храни, на камену спава,
маслачак му је светац, невен краљ.
Док га засењује слово, што се бели
у лептиру, док га заглушује
слово што зуји у грожђу и цвећу,
Свети Сава сунчеву светлост дели
с хлебом и маслинама,
а хлеб и маслине
дели са косовима
што му на руке слећу.
Љубомир Симовић
Попа је песник добронамерник. Дакле, прави. Али, нажалост, има и песника којима је све мрско. И они су песници. Чак и академици. Као и председник што им је.