Светислав Басара по други пут је добио Нинову награду, за роман Контраендорфин у издању Лагуне
Фото: Спутњик
Књижевник Светислав Басара освојио је данас НИН-ову награду за најбољи роман године за своје дело Контраендорфин (Лагуна 2020) и приликом проглашења преко Зум апликације изјавио је да се помало надао награди, али да је сумња око тога ипак била већа од саме наде.
У најужем избору за НИН-ову награду било је седам романа, а осим лауреата, осталих шест су: Слобода говора Владана Матијевића, Што на поду спаваш Дарка Цвијића, Људи без гробова Енеса Халиловића, Прекрасне рушевине Сава Стијеповића, Ништа није ничије Бојана Савића Остојића и Под оба сунца Огњена Спахића.
„Сам назив мог романа Контраендорфин мало је компликованије објаснити, у питању је термин из једне фиктивне ендокринологије, супротно ендорфину – хормону среће, дакле – хормон несреће“, објашњава Басара. Басара истиче:
„Медицинским речником се приказују да узроци, неспоразуми и посртања са историјом народа, посебно нашим народом, који нису последице историјских околности, већ комуналног поремећаја. Тако да нама није потребна хуманитарна, већ медицинска помоћ.”
Други пут је Басара освојио ову престижну књижевну награду, највећу у Србији за роман године, а први пут беше за дело Успон и пад Паркинсонове болести (Дерета) 2006. године.
„Увек је таква ситуација са НИН-овом наградом, обично траје 15 дана гунгула око ње, онда се награђена књига чита или не чита, а затим све изненада заћути на извесно време до следеће године“, сматра лауреат, иначе и драмски писац, колумниста дневних и других листова на освешћене теме актуелне политике и друштва.
Светислав Басара (Фото: Ђорђе Којадиновић/РАС)
„Потребно је одвојити мој публицистичко-новинарски ангажман од мог писања романа, тако да у овом последњем делу нема политике. То је заправо уметничка слика друштва које трпи последице оних застрањивања и заблуда који се разматрају у мојим колумнама или есејистичким књигама“, казао је Басара.
На крају је изразио своје емоције у вези с надом да ће награду добити, те је закључио: “Када добијете већ једном НИН-ову награду, онда сваки следећи пут увек постоји већа шанса да не добијете, него да је добијете”.
НИН-ов жири за 67. доделу те награде је радио у саставу – Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић (председник).
„Жири је одлучио да НИН-ову награду за најбољи роман 2020. године додели Светиславу Басари за роман Контраендорфин, за који су гласали Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Бранко Кукић“.
„За роман Што на поду спаваш Дарка Цвијића гласала је Марија Ненезић, а за дело Под оба сунца Огњена Спахића гласао је Теофил Панчић“, стоји у образложењу жирија, који је прочитао његов председник Панчић.
„Награђени роман састављен је од немогућих сцена, недопустивих закључака, парадоксалних тврдњи, целе лествице надреализованих хипербола којима се претресају и потресају не само друштво и култура наше историје и политике, већ и читавог савременог света”, закључује се у саопштењу жирија о изабраном лауерату.
Члан жирија Марија Ненезић истакла је да су свих седам романа ужег избора генерацијски и поетички различити, а отварају важна питања човека данас, односно анализирају појам идентитета.
Модератор разговора новинар Драган Јовићевић подсетио је да је ове године у конкуренцији био број од чак 212 романа, што се дуго није десило, на шта се надовезао Иван Миленковић и нагласио да толика количина – квантитет није и слика квалитета.
Додао је и да сва остала дела не заостају много за седам одабраних дела најужег избора.
Марјан Чакаревић је навео да је 2020. година била апсолутно најкомпликованија у сваком погледу, посебно уметничком и књижевном, а да је Басара овај пут написао роман који доноси нешто ново у свом опусу, где је лествица подигнута на виши ниво из његовог “књижевног оружја”, по чему је стекао углед у савременој књижевности, као плодан аутор.
Уручење НИН-ове награде биће организовано виртуелно 8. фебруара, због и даље тешке ситуације са пандемијом, а детаљи о тој додели биће саопштени накнадно.
Опрема: Стање ствари