„Mijenjaj dilera druze“ – написао ми је један млади писац. „Podhitno Ili te pare koje si dao za drogu iskoristi za odvikavanje Pocni da stedis Sto se mene tice slobodno daj medijima ovo“

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)

Пазимо…

*

„Dobro veče, htio bih prodati svoje 2 knjige, da li to mogu preko Vas?“

Овако се поруком извијесни М, зовимо га тако, појавио 24. XII 2020. на Фејсбук страници херцегновске Књижаре Со. Да ли зато што је то била ноћ од лоше конекције, никако нисам успијевао да откријем идентитет особе кликом на профилну фотографију. У наставку ће све што сам написао бити болдовано.

„M….a, možete li biti precizniji?“

Питање сам поставио с разлогом. Из контекста се види да М нуди два ауторска наслова, али је то написао и као човјек који би да прода двије књиге које има у власништву. Нема тог књижара који би одвојио новац за књиге слабописмених људи. Новца је увијек мало, и треба га апотекарски раздјељивати, што је једна од дефиниција независног књижарства. Да ли може да буде прецизнији, питао сам непознату мушку особу. Све што наводим у наставку је цитат, што ће рећи и да су М-ове грешке изворне.

„Radi se o knjigama koje sadrze po nekih 60 zanimljiv eseja iz mracne strane zivota“

Готово је. Након овакве језичке аљкавости књижару пада клапна. Писца треба одбити, само је сада питање како то урадити на уљудан начин. Из једне реченице, као и из капи крви, види се узорак, није потребно гатати да се ради о аматеру, али и аматера треба инкорађати, охрабрити га…

Да би био прецизнији, М је послао неколико линкова ка информацијама да се недавно појавила његова нова књига, при чему се из готово идентичних текстова није могло сазнати о чему казује конкретно либро.

Да је лично М (19 година) написао те промотивне текстове, сумњу је у мени пробудио посљедњи пасус: „Почетком ове године је објавио своју прву књигу под називом (тим и тим), а како је саопштио већ припрема рукопис за штампање своје треће књиге“.

Два пута употријебљена ријеч (своје) у истој реченици упућује на аматера који са властитим језиком можда јесте на ти, али је са стилом дефинитивно на ви.

„Mogu vam poslati neke djelove iz knjiga da vidite o cemu se radi ako ste zainteresovani“

„Pošaljite nam tekst sa zadnje korice“ – пишем и даље у 1. лицу множине јер представљам Књижару Со. Ако и тај текст буде унеређен, имам нови аргумент да одбијем човјека који би желио да постоји у књижари.

Шта се догађа?

Оно што сам очекивао. М шаље фотографију импресума, не текст са задње корице.

Не разумије што га Књижара Со пита. На овом нивоу, млади писац треба да се бори као лав да докаже како његова књига вриједи.

Бити књигом присутан у књижари је важан корак на путу сваког писца. Појаснио сам М-у:

„Ne, impresum, nego tekst sa zadnje korice pošaljite, onaj tekst koji čitalac pročita da bi znao šta se nalazi u knjizi. Knjiga bez teksta na zadnjoj korici je „nijema”. Da li ste vi platili objavljivanje ove knjige?“

Било ми је јасно као дан да је М платио објављивање своје књиге.

Ускоро ће све признати…

„Na zadnjoj stranici nema nista, samo na prednjoj, da ja sam platio“

Нудим М-у отрежњење, и руку спаса. Ех, да је мени неки афирмисани писац пружио руку кад сам имао 19 година као што их сада има М.

„Da li se pitate po čemu smo zaključili da ste knjigu vi platili? Prije negoli odgovorite, voljeli bismo da se upoznamo. Javite se na 068 572 ХХХ kada budete dolazili u Herceg Novi. Knjižaru So je lako naći, nalazimo se na glavnom gradskom trgu.“

Књижара Со (Извор: ФБ Николе Маловића)

„U redu, hvala Vam puno, kada budem u prilici javicu se da se upoznamo, srdacan pozdrav!“

Али ми М није одговорио. Занимало ме да ли сам све вријеме био у праву. Поновио сам:

„Da li se pitate po čemu smo zaključili da ste sami platili knjigu?“

„Da“

„Zaključili smo po tome što vam ni jedna jedina rečenica nije ispravna. Potrebno je više da se trudite, zbog knjiga.

Pretpostavljamo da vam je do njih stalo. Imate 19 godina, imate dva naslova iza sebe, a sada treba ozbiljnije. Nikad ne objavljujte knjigu bez teksta na zadnjoj korici. Dođite u Knjižaru So po more besplatnih savjeta.“

М се дебото наљутио.

„Ja nisam poslao poruku da bi mi neko hvatao gramaticke greske, za to sam isao u skolu, i mozda nisam gramaticki ispravno napisao neke recenice jer nisam na nekom ispitu koji ce mi odrediti pravac zivota, nisam na online predavanju gdje se nalazi komisija..“

„Jeste, jeste. Nema pismenosti – nema ni pisca. Drugi besplatni savjet: ne ulazite u sukob s dobronamjernim knjižarima. Od njih vam zavisi plasman.“

Преписка се наставила:

„Preko (toga i toga) koji je urednik mojih knjiga do profesora (toga i toga) -recezenta na moju prvu knjigu sve do vas koji mi kazete nema pismenosti nema ni pisca, da su moji zapisi obicni, kao sto nisu, ne bi dolazile do bitnih ljudi koje sam gore naveo…a sto se tice plasmana, ima dosta knjizara koje ce mi ljepse izaci u susret, ovime samo otvarate raspravu izmedju mene, koji ne trpi nadmenost.“

Ох, помислио сам. Да нисам понудио бесплатну школу, па да се кајем. Хтио сам овдје да завршим:

„Srećno, M….a.“

Али је мали враг наставио да ради.

„Moja djela su dobra ko moze da ih razumije i podnese,pozdrav:)“

„Ali vam je svaka rečenica nepravilna. Tu je problem. Nema dobrog djela bez dobre pismenosi, treći besplatni savjet.“

„Dacu vam ja jedan savjet, ne sudite knjizi po koricama.“

„I te kako se o knjizi može suditi po koricama. Prvom knjigom vi dokazujete da ste nepismen. Stoji vam tamo prvo prezime pa ime. A ne zove se Andrić Ivo, nego Ivo Andrić. Nemojte više debatovati, samo sebi činite gore. Sve se dublje ukopavate, a nas zabavljate, jer će od ove prepiske da nastane tekst, da javnost vidi kako se uništava šuma od koje se pravi papir.“

„Pa vjerovatno nemate sta pametno da radite pa ste uzeli da se zabavljate u kasne sate sa mnom,a za prvu knjigu to licno recite (tome i tome) ako imate hrabrosti, jer ja ako njemu posaljem kakve usluge se pruzaju za moje knjige, VI cete ukopati sami sebe;)“

Никола Маловић: Седам огледних реченица

„Da, zabavljamo se, jer upravo nastaje tekst od naše sve bogatije prepiske. Koristimo na ovom mjestu priliku da damo četvrti besplatni savjet: nikad više nemojte da plaćate da vam objave knjigu. Treba da bude suprotno (peti savjet), da vama plate za knjigu koju ste napisali.“

„A sa kime razgovaram? I koji su to ljudi koje zabavljam?“

„Pogrešan ste glagol upotrijebili, dragi pišče. Dopisujete se s Nikolom Malovićem. Nužno je bilo da pišem u 1. licu množine jer ste pisali Knjižari So. Prije negoli možda dobijete poriv da nakon prve dvije kratke no korektne rečenice nastavite da debatujete, proguglajte ko vam je sagovornik.“

М ми је на крају преписке, сада на ти, дао море савјета:

„Mijenjaj dilera druze Podhitno Ili te pare koje si dao za drogu iskoristi za odvikavanje Pocni da stedis Sto se mene tice slobodno daj medijima ovo“

Па је, додао, сасвим у складу да свим оним што је, мени непознат, а као млад човјек жељан књижаре, написао:

„Jer vase prilaz je NEPROFESIONALAN Vas*“

„Sve najbolje u Novoj“, шта сам друго М-у могао да пожелим.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Николе Маловића)

Categories: Преносимо

Tags: Књижара „Со“, Никола Маловић, Фејсбук, књижевност