За девет месеци прошле године увезено око 16.000 тона свињског меса, док је пре две деценије од извоза зарађивала око 762 милиона долара годишње, наводи члан Националног тима за препород села
Свиње (Фото: Али Сонг/Ројтерс)
Србија је некада извозила, а сада увози велике количине свињског меса, па је тако само 2019. године увезла око 56.000 тона замрзнутог свињског меса и за то платила 71 милион долара, изјавио је члан Националног тима за препород села Србије Бранислав Гулан.
Како преноси портал 021, он је навео да је према подацима Привредне коморе Србије за девет месеци прошле године увезено око 16.000 тона свињског меса, док је пре две деценије од извоза зарађивала око 762 милиона долара годишње.
Цена килограма живе ваге свиња је тренутно испод сваког ценовног нивоа и креће се око 135 динара, казао је Гулан.
Он констатује да би најбоље решење било када би се хитно формирала извозна задруга која би се бавила извозом аграрних производа.
То би било прелазно решење док се не створи фирма као што су некад били Тенекс, Прогрес и друга извозна предузећа.
На самом крају 2020. године Влада Србије усвојила је уредбу за доделу субвенција у пољопривреди у 2021. години у вредности од око 53 милијарде динара, а најављено је и увођење нових модела доделе субвенција и подршку секторима који су до сада били запостављени.
Гулан сматра да за српски аграр мора да се уради много више, јер тренутно домаћа пољопривреда није конкурентна на светском тржишту, а за последње три и по деценије има раст производње од само 0,45 одсто.
Члан Националног тима за препород села Србије такође сматра да све стратегије до сада нису донеле очекиване резултате и указао да је за развој сточарства од 2016. до 2018. године потрошено 28 милијарди динара наменских субвенција, а побољшања стања у сточарству није било.
Он је подсетио да је Србија у 2019. години извезла аграрних производа за 3,62 милијарде долара. Увоз је био око 2,1 милијарде долара, док је остварен суфицит од око 1,5 милијарди долара.
Опрема: Стање ствари
(021/Нова економија, 11. 1. 2021)
Categories: Вести над вестима
Занимљиво је и порекло свињетине (замрзнуте) а и гомиле осталих прехрамбених производа (замрзнутих и прохладних).
У недавном разговору са непосредним пољопривредним произвођачима чух да је значајна количина свињетине увезена из једне susjedne нам државе (а понешто сам прочитао и овде https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb).
Рекоше ми и да млеко које се код нас откупљује бива као сировина добрим делом “извезено” а да се за млечне прерађевине које се код нас “производе” и продају користи (увезено) млеко у праху. (Није важно – извоз је извоз.)
За увоз замрзнутих хлебова и пецива која се овде, нарочито у “пекарама” великих трговинских ланаца, продају као “свежа”, тек испечена, чуо сам још раније. Нисам чуо одакле је брашно.
Што се свињетине (замрзнуте) тиче: шта значи поређење данашњег са стањем од пре 20 година?
У неком тренутку увоз је прерастао извоз. Када се тачно то десило?
Нисам неки тржишни аналитичар па ме метода половљења интервала зауставила већ у првом кораку (на око 10 година) тј. на једном од наших чувених “пенкала”.
На страницама http://europa.rs/srbija-i-evropska-unija/kljucni-dokumenti/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju/ и/или https://www.mei.gov.rs/srl/informacije/pres-materijal/pitanja-i-odgovori/ssp довољно је погледати само делове насловљене са “Koristi za građane Srbije” односно “Koje su koristi od SSP?”.
Овде koristima на жалост није крај, нарочиту korist треба очекивати од https://www.mei-ks.net/sr/ssp , па ћу навсети само једну која ми је запала за око.
У Закону којим се потврђује ССП (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjvanju_prelaznog_sporazuma_o_trgovini_i_trgovinskim_pitanjima_izmedju_evropske_zajednice.html), члан 17 (ССП члан 32) Zaštitne mere za poljoprivredu i ribarstvo, став 1 каже:
“Bez obzira na ostale odredbe ovog sporazuma, posebno člana 26, imajući u vidu posebnu osetljivost tržišta poljoprivrednih i ribljih proizvoda, ukoliko uvoz proizvoda poreklom iz jedne od strana koje su predmet koncesija dodeljenih u skladu sa članovima 10, 11, 12, 13, 14 i 15, prouzrokuje ozbiljan poremećaj na tržištu ili u domaćim regulatornim mehanizmima druge strane, obe strane će odmah započeti konsultacije radi pronalaženja odgovarajućeg rešenja. U očekivanju takvog rešenja, pogođena strana može preduzeti odgovarajuće mere koje smatra neophodnim.”
Ми се, изгледа, ne ćutimo погођеним па зато ћутимо?
Или нисмо у стању да предузмемо мере моје сматрамо неопходним?
За то (а и за све остало) јесте потребан суверенитет, да не кажем власност.
У међувремену, трудим се да децу храним производима чије произвођаче лично познајем, кад год је то могуће и док још имам од кога.
Тако све док се ова свињарија (замрзнута) која нема алтернативу коначно не одмрзне.