Једна од непознаница за ширу јавност о овом светом месту је и ова: ко је, у времену иза Првог светског рата, поставио ту спомен-плочу
Фото: Амбасада Србије у Тирани/Вечерње новости
Усред државе Албаније, уз пут од Тиране према луци Драч, постоји гробље српских хероја из оба балканска рата (1912-1913), а уз њега спомен-плоча са списком осамдесет хероја, свих пореклом из Таковског краја, код Горњег Милановца. О постојању тог светог места, данашња српска јавност мало зна…
Најинтересантније у овом мало познатом делу историје оба та рата и његовог наслеђа је: чак ни ужасни диктаторски режим Енвера Хоџе није скрнавио те гробнице, ни спомен-плочу над њима! Она је пропадала услед наше небриге и зуба времена… Ипак је спасена, а вечни спомен тим таковским херојима обновљен, за наша будућа сазнања о њима.
Данашње Албаније, у то време кад се дешавала мисија ратника из Таковског краја у тим крајевима под влашћу Турака, није било, она као држава уопште није постојала. Насилно су је, тајном дипломатијом и војним претњама, на измаку 1912. и Првог балканског рата, стварале велесиле, под жезлом Енглеза и уз подршку Беча, пошто им је Аустроугарска одобрила усвајање декларације о независности, а званично су је признале као државу тек 30. маја 1913.
Радош Гачић (Фото: Приватна архива/Вечерње новости)
„Албанци заиста никада нису девастирали то гробље и спомен-плочу посвећену искључиво Таковцима“, потврђује Радош Гачић, познати историчар уметности, кустос у Културном центру Горњег Милановца, путописац по Албанији. „Последњих година, људи из Србије у Албанију путују без проблема, јер Албанци желе да нас привуку летовалишним туризмом, па ето прилике да се обиђе и то свето место и ода почаст српским јунацима, Таковцима“.
Историографија, чак ни војна, није поуздано утврдила у какву је тачно мисију слата војна формација у те делове Албаније, где су 80 редова и подофицира родом из Таковског краја постали страдалници. Основано се верује: у „специјални задатак“ ишли су по наређењу тада генерала Степе Степановића, каснијег војводе из Великог рата. Модерном терминологијом: као формација командоса у срцу територије под контролом Турака?!
„О том задатку нема никаквих података“, писао је Радомир Станић, некадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе.
„Зна се да су храбро изгубили своје животе и да су задатак вероватно успешно извршили, што је био најчешћи случај“.
Лета 1991. амбасада тада још постојеће СФРЈ у Тирани, уз дозволу албанских власти, ту је спомен-плочу, оронулу да су на њој једва била читљива имена хероја којима је посвећена, пренела у тадашњи Титоград (Подгорицу) уз учешће и општине Горњи Милановац.
Коришћењем конзерваторских техника, сва имена уклесана на плочи су прочитана. Над њима стоји дословна посвета:
„2-ги батаљон прекобројног пешад. пука Моравске бригаде изгинулим и умрлим друговима Шумадинцима Таковцима 1912-1913“.
Споменик Таковским херојима у Албанији (Фото: Амбасада Србије у Тирани/Вечерње новости)
„Пошто је, нажалост, та изворна мермерна плоча пропала толико да више није могла да служи као достојно обележје, јасно и читљиво свима, од исте врсте мермера израђена је нова, истих димензија (67х76х3,5 центиметара), на коју је оригиналном врстом слова уклесано свих 80 имена Таковаца. Нова плоча постављена је на месту старе, изворне на гробљу код Тиране, док је ова у каснијим годинама пренесена у Коштуниће, код Горњег Милановца, у изложбену поставку Сувоборско-колубарске битке. Новопостављено спомен-обележје таковским јунацима, као ни њихово гробље, ни сада нико не скрнави, постоји и особље задужено за његово чување и одржавање“, објашњава нам Гачић.
Једна од непознаница за ширу јавност о овом светом месту је и ова: ко је, у времену иза Првог светског рата, поставио ту спомен-плочу?
Прва сазнања тек 1991.
„Све до 1991. није се у Рудничко-таковском крају уопште знало где је погинуло тих 80 ратника које је он изнедрио, ни где су сахрањени, нити да уопште постоји то драгоцено спомен-обележје са уклесаним именима српских јунака“, наставља Гачић.
Подршка амбасаде у Тирани
„Први секретар Амбасаде Републике Србије у Тирани је Драгана Вучићевић, с њом желимо да актуелизујемо причу о том српском гробљу и спомен-плочи над њим. Био сам иницијатор да српске туристичке агенције које воде наше људе у Албанију, у аранжмане уврсте обилазак тог гробља, што прва прихвата агенција „Конвој травел“ из Горњег Милановца“, потврђује Гачић.
Милорад Бошњак
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 21. 12. 2020)
Categories: Вести над вестима
На жалост, мада је лепа фотографија дата, није могуће повећати је, и због тога није могуће прочитати цео текст обеју спомен-плоча (јер постоји и она мања, испод). Да ли постоји нека могућност да се омогући читање тих текстова? Ако то технички није могуће – да ли би било могуће показати препис тог текста?
Иначе – да ли је познато да ли заиста не постоји заиста баш никакав траг о томе у Војноисторијском Архиву? Или – можда се нико није потрудио да га пронађе?