Зашто је у берлинској клиници „Шарите“ остао жив Наваљни, а умро градоначелник Харкова?

Зли језици клинику „Шарите“, због честих скандала, све чешће називају опасним местом под контролом западних служби. 

Генадиј Кернес (Фото: Јандекс)

На чувеној немачкој клиници „Шарите“ 17. децембра 2020. године умро је градоначелник украјинског града Харкова Генадиј Кернес. Његова смрт изазвала је велику пажњу јавности, и то не само због важности Харкова за укупну политичку ситуацију у Украјини.

„Шарите“ је веома стара и позната немачка болница, чувена по квалитету медицинских услуга, али и по повременим скандалима. Основана давне 1710. године, постојала је и током нацистичке Немачке и очувала се до наших дана.

Лечење у тој клиници је скупо. Тамо се лечи актуелна немачка канцеларка Ангела Меркел, као и познати људи са Запада и арапски богаташи.

Клиника „Шарите“ популарна је и међу руским, украјинским и другим политичарима. Тамо су се, поред осталих, лечили Борис Јељцин, Михаил Горбачов и Едуард Шеварднадзе.

Клиника „Шарите“ (Извор: Дојче веле)

Та клиника је лечила и бившу украјинску премијерку Јулију Тимошенко и бившег председника Украјине Виктора Јушченка.

Случај екс-председника Украјине довољно описују речи бившег посланика Врховне раде Украјине Олега Царјова који је поводом „тровања“ Јушченка рекао: „Материјали истраге о тровању Јушченка, коју је водио одбор Врховне раде под руководством мог колеге Владимира Сивковича, сведоче да су лекари клинике ,Шаритеʻ под руководством сарадника ЦИА фалсификовали дијагнозу Јушченкове болести“.

Уосталом, Царјов нимало случајно указује: „Јушченко је крв на анализу дао само у клиници ,Шаритеʻ, а у Украјини никада“.

Зато не чуди што је управо та клиника додељена и Алексеју Наваљном чија је прича о „тровању“ бојним отровом „Новичок“ изазвала веома опречна мишљења.

Алексеј Наваљни током опоравка (Фото: Инстаграм/Дојче веле)

Руска страна тврди да је ствар потпуно измишљена и да је реч о чистом фалсификату. Председник Владимир Путин јавно је саопштио да Наваљног протежирају америчке тајне службе.

У овом светлу, смрт Кернеса доводи у одређеним круговима до опречних ставова, па и отворених сумњи у „природност“ његове смрти.

Кернес је градоначелник Харкова постао за време Јануковича, али се одржао на том месту и за време Порошенка и Зеленског.

У време пуча у Кијеву 2014. прво је отишао у Москву, да би се после састанка у Женеви с Игором Коломојским вратио у Украјину, Евромајдану се никада не приклонивши до краја.

Априла 2014. на њега је извршен атентат, који је једва преживео захваљујући лечењу на клиници у Израелу, и после ког је остао у инвалидским колицима. Тврдио је да иза атентата „вире уши Авакова“ (Порошенковог министра унутрашњих послова).

Тактички је подржавао екс-председника Украјине Петра Порошенка, као и његовог наследника Владимира Зеленског, али се никад није одрекао пријатељства с председником Чеченије Рамзаном Кадировим.

Кернес и Кадиров (Фото: Генадиј Кернес/Инстаграм)

После заразе вирусом корона, 17. септембра смештен је у берлински „Шарите“.

После недељу дана, 24. септембра, његов посинак Родион Гајсински на Инстаграму је објавио фотографију лекарског налаза с потписом директора клинике у ком се каже да се Кернесово стање свакодневно поправља и да се очекује његово потпуно оздрављење.

Кернесов налаз из „Шаритеа“ недељу дана по пријему (Фото: Павел Фукс/Телеграм)

Кернесов пријатељ, бизнисмен Павел Фукс, написао је 2. октобра да је Кернесов тест на корону негативан и да се нада да ће „за недељу дана Генадиј Адолфович свима и лично уручити поздраве“.

Двадесет петог октобра на локалним изборима Кернес је поново изабран за градоначелника Харкова.

Почетком децембра Фукс је најавио повратак Кернеса у Харков до краја године.

Једанестог децембра јављено је да су Кернесу отказали бубрези и да је на дијализи.

Дванаестог децембра Фукс је објавио да је Кернес умро од последица короне.

Кернесовој сахрани присуствовало је 110.000 људи.

Кернес је сахрањен по православном обреду (Фото: Сергеј Бобок)

Царјов поводом Кернесове смрти каже да је он умро два дана раније него што је објављено, а да је у Харкову већ почела подела његовог „наслеђа“.

С обзиром на ово, Алексеју Наваљном не би се могло позавидети на избору клинике.

Зли језици је, због честих скандала, све чешће називају опасним местом под контролом западних служби.

Међутим, селективно опасним. Јер, „Шарите“ и западне тајне службе помогле су Јушченку да направи политичку каријеру, створивши мит да је био жртва тровања, и да му је управо у тој берлинској клиници спашен живот.

„Шарите“ је место где се боре и против тровања. Ту су „спасавали“ и Јушченка и Наваљног. Кернеса, који је у „Шарите“ дошао са корона вирусом, ни за три месеца нису успели спасити.

Наваљни има среће. На Западу на њега још рачунају, а то му гарантује да ће остати жив.

(Факти/Јандекс/Реалист/Украјинска правда)

Приредило: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading