Уколико пројекат „Просуди ко суди“ опстане, биће то сигнал свима да је дозвољено паушално, неутемељено, малициозно прозивање судија или напади на судски систем
Финансирање погрешног пројекта
Несумњиво да је Европска унија финансирањем пројекта ,,Просуди ко суди“ (Reveal and heal) у изведби НВО КРИК, директно угрозила независност судске власти у Србији. На званичном сајту euzatebe.rs могу се пронаћи подаци о овом пројекту, између осталог да је донација ЕУ у износу од 174.890,00 евра, као и да предвиђено да пројекат траје од децембра 2017. године до децембра 2020. године. Можда је приближавање рока за истек пројекта и оправдавање примљене донације, утицало на степен аматеризма, површности и незаконитости у реализацији овог пројекта.
Намера Европске уније
Вероватно да намера Европске уније није била уплитање у унутрашње ствари Србије ни мање ни више него нападом на независност судства. Иако Европска унија има своје полуге штапа и шаргарепе које примењује у међународним односима, независност судства својих држава чланица, али и многих других земаља, као цивилизацијска тековина не би требало да је упитна. Штавише, управо су у процесу придруживања Србије Европској унији, понајвећи захтеви према Србији у области правосуђа. Такође, о односу ЕУ према питању независности судства сведочи њен сукоб са Пољском, управо по том питању.
(Извор)
Површност и неодрживост пројекта
Пројекат ,,Просуди ко суди“ су иницијално одређени да спроводе ,,консултанти“ и то њих 6, а касније је допуњен списак лица која су радила на пројекту на интернет страници пројекта (сада их је 11), овај пут са именима свих запослених ,,Крик тима“, од којих ниједно лице нема завршен правни факултет!
Фото: КРИК
Да ли су ова лица позвана да анализирају и оцењују рад судија у судским предметима Вишег суду о Београду и Апелационог суда у Београду? Да ли су овакви аматери стручни да, како они то наивно замишљају „проналазе незаконитости“, у кривичним или грађанским предметима изузетне сложености и обима?
За избор на место судије у Вишем суду, законски услов је да после положеног правосудног испита, кандидат има радно искуство у струци од шест година. Са претходно завршеним факултетом, па стицањем услова за правосудни и његовим полагањем, то у пракси значи деценије тешког и посвећеног рада да би се дотле дошло. За Апелациони суд је граница још више постављена и износи десет година након положеног правосудног испита.
Како ће рад ових судија оцењивати лице које половину правних термина из судског предмета не може ни да разуме? Ко је овим грантовцима дао право да процењују да ли је судија ,,грубо кршио закон које је имало драматичне последице на случај противзаконитим избацивањем доказа из поступка“?
Пример први
У предмету ,,Саобраћајна несрећа – убиство двоје тинејџера“, запослени у Крику се позивају на изјаву Дамира Окановића, директора Комитета за безбедност саобраћаја, да је овај случај требало третирати као убиство са предумишљајем.
Ни у кривичним праву ни у науци о саобраћају не постоји израз саобраћајна ,,несрећа“, већ искључиво саобраћајна незгода. У српском кривичном праву, такође, не постоји институт „предумишљаја“, нити је икада постојао. Треће, говорити о убиству у саобраћају, у кривичном праву, је врло незахвално.
Meтодолошки гледано, поменути пројекат, нема благе везе са мозгом. Систем ,,заставица“ које су запослени КРИК-а додељивали као у игрици ,,Ризико“ је апсурдан. Замислите судију који је судио на хиљаде тешких и одговорних предмета, како у једном од њих делујући по свом најбољем знању и савести донесе одлуку са којом се не сложи виша инстанца, а резултат је стигматизација судије некаквом заставицом, како би га грађани могли ,,визуелно лакше препознати“. Звучи као отворена сезона лова на судије.
Пример други
Уважена судија Светлана Алексић је од КРИК-оваца добила некакву жуту заставицу као стигму, јер је у једном од милион предмета у којима је судила одредила притвор, који је одмах потом укинут.
Профил судије Светлане Алексић на сајту пројекта Просуди ко суди
Не знам да ли запослени стручњаци из КРИК-а знају, али на планети Земљи не постоји судија којем никада ниједна одлука није укинута или преиначена од стране више инстанце.
Незаконитости пројекта
О самој незаконитости пројекта је излишно и причати. Непримерено коментарисање судских одлука, паушално и селективно приказивање имовине судија, приказивање наводних ,,пријатеља“ појединих судија, те објављивања њихових фотографија као лица са потернице су само неки од радњи којима су прекршени бројни позитивни прописи, а у целини покушано да се подрије поверење у судски систем као такав, а посредно и у државу. Фасцинантно злонамеран пројекат.
Контрапродуктивност
Уколико овај пројекат опстане, биће то сигнал свима па чак и извршној власти, да је паушално, неутемељeно, малициозно прозивање судија или напади на судски систем, дозвољено.
Закључак и шта је чинити
Судије су живи људи и као у свим професијама и њих има различитих, мање или више стручних, вероватно неки врло мали број и неодговорних, али постоје бројне методе за њихову контролу (правни лекови на њихове одлуке, притужбе, кривичне пријаве и др.).
Апелациони суд у Београду (Фото: КРИК)
Игрице са заставицама, преписивање дијагноза из површних новинских текстова, селективна обрада података и њихово објављивање не само да нарушавају независност судства, него и подривају поверење друштва у судије. А напад на судије је напада на Устав, који знамо чему је све брана.
Стога, не би било лоше да судска власт не седи беспослена, већ би ваљало да се Врховни савет судства, као и удружења судија и/или тужилаца брзо и директно обрате Делегацији ЕУ у Србији, како би указали на све мањкавости и опасности овако склепаног пројекта.
Ако ЕУ истински држи до независности судске власти и њене заштите у том смислу, портал „Просуди ко суди“ ће у најкраћем року бити угашен, а пројекат у вези са њим обустављен.