Имајући у виду чињенице које се ових дана јавно пишу о Стању ствари по разним медијима, не желим да моје име стоји на списку донатора -(су)власника Стања ствари
Уреднику Стања ствари Александру Лазићу
Душан Ковачев
Избриши моје име са списка донатоара-акционара Сања ствари. Никад нисам ништа донирао Стању ствари, а Стање ствариг и онако није ни акционарско друштво ни задруга као што га представљаш. У то сам се уверио пажљивом претрагом података у регистру АПР, као и у друге мени веома непријатне чињенице.
Све што сам до краја 2018. г. писао, преводио и објављивао на Стању ствари било је добровољно и у доброј вери. Од тренутка кад сам видео да сам без икакве “донације” уписан као донатор-(су)власник Стања ствари, постао сам сумњичав према начину пословања медија, нарочито након што си ми приликом нашег задњег сусрета омогућио да сазнам какав је твој однос према неким сарадницима који за Стње ствари пишу добровољно. Моје последње поверење у Стање ствари је сасвим нестало пошто си на трибини Стања ствари јануара 2020. г. сараднике Стања ствари јавно назвао “коњима”, њихов рад “кулуком”, а себе “харамбашом”.
Александар Лазић: Стање ствари уживо 2 – „не плач՚ дијаспоро ако изгинемо“
Имајући у виду чињенице које се ових дана јавно пишу о Стању ствари по разним медијима, не желим да моје име стоји на списку донатора -(су)власника Стања ствари.
Извини што те узнемиравам недељом, али с обзиром на то шта се о Стању ствари објављује, ради се о озбиљној и веома непријатној ствари, па још једном молим да моје име избришеш са реченог списка и то хитно.
Душан Ковачев
Напомена Стања ствари: Господин Душан Ковачев је избрисан са списка донатора, као што је љубазно захтевао, неколико година после уписивања. Његово писмо објављујемо без икаквих (граматичких или стилских) исправки. Наслов је наш.
Categories: Вести над вестима
Поштовани господине Лазићу
Молим да ме у 2021. прекласификујете у магарца.
Мула да будем, биолошки доказано, не могу, а међу коње Стања ствари не заслужујем.
Унапред захвалан
Мирослав др Здравковић
Пажљиво, са непријатним изненађењем, сам прочитао писмо г-на Ковачева (https://stanjestvari.com/2020/12/28/kovacev-izbrisite/) и мислим да је његов захтев да му се име хитно избрише са списка донатора – акционара “Стања Ствари“ потпуно легитиман и не захтева никакво образложење…. Ипак, он сматра да их има, и “у том грму лежи зец” – па кад већ говоримо о тим његовим образложењима, г-дин Ковачев их је потпуно нелогично и на силу напабирчио…ко зна, можда чак и буквално под нечијом присилом?
Да видимо његове “аргументе”:
А. “…Моје последње поверење у Стање ствари је сасвим нестало пошто си на трибини Стања ствари јануара 2020. г. сараднике Стања ствари јавно назвао
коњима, њихов радкулуком, а себехарамбашом“.Б. “…Извини што те узнемиравам недељом, али с обзиром на то шта се о Стању ствари објављује, ради се о озбиљној и веома непријатној ствари,…“
Па, онда да погледамо:
А. Одох на извештај о јануарском излагању г. Лазића (https://stanjestvari.com/2020/01/15/aleksandar-lazic-stanje-stvari-uzivo-2/ ) да потражим коње, кулук и харамбашу у оном тумачењу које им придаје г-дин Ковачев, па да видимо (инкриминисане речи наводим великим словима)
Да видимо оно о КОЊИМА. Г-дин Лазић каже: “… да вам кажем да сам ја, у стилу оне надреалистичке пословице „да је лако КОЊА довести на појило, али је тешко натерати га да плива леђно“, дакле ја сам тог нашег
КОЊАможда и довео до појила, а њима и инима остаје да реше како да тај заједнички КОЊпроплива леђно“.Шта је у том фигуративном КОЊУ пежоративно, увредљиво? Како се то г-дин Ковачев у том коњу препознаје, па и непријатно штреца због тога? Мистерија…
Хајдемо на КУЛУК, опет Г-дин Лазић каже : “… Око нашег сајта се, Божјом помоћу, окупило око 200 људи, и то да их нико није ни приморавао нити им давао сендвиче: неки бесплатно пишу или (скоро бесплатно) обављају администраторски КУЛУК , други дају новчане прилоге, трећи се моле…“.
Г-дин Ковачев и сам каже : “.. Све што сам до краја 2018. г. писао, преводио и објављивао на Стању ствари било је добровољно и у доброј вери…“.
Од краја 2018 г., до данас – краја 2020 г., прошле су две читаве године, он сам уопште не помиње да је радио било какав администтраторски рад, а смета му – већ две читаве године, опет потпуно фигуративо употребљена реч “кулук“ за нешто што њега уопште не дотиче…Магла….
Погледајмо сада ХАРАМБАШУ. Г-дин Лазић каже “…: али рекох – ако већ мора
нека функција– да себе више видим као харамбашу! А ови људи који седе са мном, и они то углавном не знају, моје су харамбаше…“.Где ту г-дин Ковачев види по себе нешто увредљиво? Да га није, можда “ујело за срце“ што и он није седео за столом са тим “харамбашама“ и зато га је мимоишао тај почасни чин? Ко ће му га знати? Мрак….
Б. Сада долазим да нешто што – живећи на великој даљини до сада нисам запазио: Г-дин Ковачев је озбиљно узнемирен: “али с обзиром на то шта се о Стању ствари објављује, ради се о озбиљној и веома непријатној ствари“. Веома бих ценио ако би био толико љубазан да објасни које су то оубиљне и веома непријатне ствари које се објављују о сајту “Стање Ствари“? Ко? Када? Где? Поводом чега?
Морам закључити да су за мене аргументи г-дина Ковачева садржани у речима које сам навео: Мистерија… Магла… Мрак…
Али, ко сам па ја? Сигурно да је он убеђен да види даље од једног паје патка са на једвите јаде завршеном пачијом школом….