Црна Гора је увела санкције Русији на љето 2014. године. Одлуку бившег режима многи су тумачили као израз беспоговорне сервилности Бриселу
Здравко Кривокапић (Фото: Твитер налог Здравка Кривокапића)
„Ми формално-правно и технички можемо одмах да укинемо санкције Русији. Али, ако желимо у ЕУ, морамо поштовати њена правила“, рекао је нови министар вањских послова Црне Горе Ђорђе Радуловић.
Ове ријечи узбуркале су јавност Црне Горе тим прије што је премијер Кривокапић у предизборној кампањи, али и непосредно након прве демократске промјене власти у историји ове државе, у неколико наврата саопштавао да је увођење санкција Руској Федерацији један од највећих спољнополитичких промашаја режима Мила Ђукановића.
„Непримјерено је да једна тако мала држава, буде прва која ће да уводи санкције Руској Федерацији. Шта то значи, због чега је то тако, то треба објаснити грађанима. Ја мислим да је то један потпуно погрешан потез који је проузроковао многе економске штете Црној Гори“, рекао је својевремено Здравко Кривокапић у интервјуу за Спутњик.
Ова и сличне изјаве премијера Кривокапића, у којима је наводио примјер незавидне економске позиције која је снашла, примјера ради, државну компанију „Плантаже“, или, пак, драстичан пад руских туриста на црногорском приморју – као негативан ефекат русофобних активности бившег режима, поздрављене су и од свих водећих руских медија.
Међутим, хладан туш је стигао јуче кроз најаву министра Радуловића да ће нова Влада наставити истим путем, правдајући своју одлуку да санкције Русији, како је истакао, више повређују сентимент одређеног броја људи којима је Русија блиска, него саму Русију.
Катастрофалне посљедице Ђукановићеве русофобне политике
Подсјетимо, Црна Гора је увела санкције Русији на љето 2014. године. Одлуку бившег режима многи су тумачили као израз беспоговорне сервилности Бриселу, иако није постојала формална обавеза да се спољнополитички курс ЕУ – формиран због ситуације у Украјини – прати у цјелости.
Ова одлука доживљена је у Русији као издаја.
„Главна порука за руску јавност је да их је још један пријатељ издао, да су Американци купили чак и Црногорце – ми смо им били „браћа 300 година“, а сад су нам они одвратно одговорили“, саопштио је тада уредник у руском сервису Радија Слободна Европа Андреј Шари.
Мило Ђукановић (Фото: Н1)
У радикални обрачун са освједоченим историјским пријатељем – Русијом, Ђукановић се упутио у тренутку када је, сходно подацима Монстата, трећина (32,4%) од укупног броја страних фирми које су пословале у Црној Гори била у власништву држављана Русије или власника који воде руско поријекло. Уз тачно 28% страних фирми које су у власништву држављана Србије, закључујемо да је преко 60% иностраног капитала руско-српског поријекла, што, напоменимо, није спријечило Ђукановића да крене путем наглашене русофобне и антисрпске јавне политике.
Сулудост таквих потеза осјетиле су убрзо многе црногорске прехрамбене компаније: „Горановић“, „Градина компани“, „Интерпродукт“, „Месопромет“, „Нанипром“ и „Пантомаркет“, чији су производи враћани са границе по налогу руске ветеринарске управе.
Такође, велике губитке доживјеле су и подгоричке „Плантаже“, које су на руско тржиште годишње пласирале преко 1,2 милиона флаша црногорског вина. Међутим, руска служба „Роспотребнадзор“ забранила је увоз у Русију производа највећег произвођача вина из Црне Горе због, како су истакли, лошег квалитета и безбједности, док су узорковани материјали код којих су пронађени пестициди и пластика предати надлежном суду.
Велики извор прихода за Црну Гору биле су и посјете руских туриста. Према одређеним процјенама у Црној Гори је годишње боравило око 300.000 руских туриста, док је сваки пети евро страних и директних инвестиција долазио управо из Русије, илити, конкретније – за десетак година Руси су уложили у Црну Гору преко 1 милијарду евра. С друге стране, ове године је, закључно са подацима из мјесеца октобра, забиљежно само око 30.000 ноћења руских туриста.
Међутим, спољнополитичка агонија црногорских власти, посљедњи пут је потврђена кроз још једну „туру“ придруживања антируским санкцијама, и то свега неколико дана уочи парламентарних избора – 24. августа, када је, заједно са Албанијом, по ко зна који пут, званична Подгорица потврдила своје геостратешко опредјељење.
Изневерена очекивања Русије?
Пролонгирање антируских санкција, вјерујемо, није наишло на добар одјек и код званичне Москве, тим прије што је, у интервјуу за ИН4С од прије нешто више од мјесец дана (11. новембра) амбасадор Руске Федерације у Подгорици Њ.Е. Владислав Малсеников, положио велике наде у нову извршну власт када је у питању поправљање односа Русије и Црне Горе.
Владислав В. Маслеников, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори (Фото: montenegro.mid.ru)
„Многи у Црној Гори жале због штете коју је нанијело нашим односима непромишљено придруживање Подгорице антируским санкцијама ЕУ, које нису ни на корак приближиле ваш улазак у ову организацију, и придруживање НАТО-у уз изазвану гласну русофобску кампању… вјерујем да руско-црногорска сарадња има само један смјер кретања – горе, јер доље већ скоро нигдје. Може се, наравно, тапкати на мјесту, али то тешко да одговара вашим и нашим интересима“, изјавио је раније у интервјуу за наш портал амбасадор Маслеников.
Подсјетимо, Амбасадор је, тада, истакао да су представници нових власти изразили жељу за побољшањем билатералних односа Русије и Црне Горе.
„Већ сам се састао са многим кључним личностима и оним политичким снагама које су добиле већину по резултатима парламентарних избора у Црној Гори 30. августа, а сви су моји саговорници нагласили велики интерес Црне Горе у истинитом и квалитетном побољшавању билатералних односа између Москве и Подгорице, што улива оптимизам“, саопштио је господин Маслеников, том приликом, у интервјуу за наш портал.
Здравко Кривокапић и председник Европског савета Шарл Мишел (Фото: Влада Црне Горе)
Након ступања на функцију премијера Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић је обавио званичне разговоре са читавим низом дипломатских представника и осталих међународних дипломата – од амбасадорке ЕУ у Црној Гори Оане Попа, преко амбасадорке САД Џуди Рајзниг Рајнке и амбасадора Њемачке, амбасадорке Велике Британије Карен Медокс, па до директора регионалне канцеларије DFC за Западни Балкан и Егеј, Џона Јовановића; али не и са господином Маселниковом.
Данас, премијер Кривокапић ће у Бриселу, у оквиру своје прве међународне посјете, обавити разговоре са високим представницима ЕУ и НАТО-а, прије свега са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.
Завјет Светог Петра Цетињског бди над Црном Гором
Однос Црне Горе према Русији у много чему иступа из класичне дипломатске равни јер је детерминисан страховито великим значајем Русије за голи биолошки опстанак овог народа и ове државе, о чему је доста тога речено.
По свему судећи, у том обрасцу је похрањен и кључ за разумијевање јучерашње бурне реакције на одлуку новог министра Радуловића, али и оријентир за сваку народну власт.
Историјат руско-црногорских односа сеже више од три вијека у прошлост, још од првог извјештаја о Црној Гори, који је за потребе тамошњих руских власти – персонификованих у лику и дјелу Петра Великог, на самом крају 17. вијека, сачинио П.А. Толстој.
„Људи су то вјере хришћанске, језика словенскога, а нема их мало; никоме не служе, повремено укрштају сабље са Турцима, а повремено ратују са Венецијом“, написао је, између осталог он.
О руско-црногорским односима написани су томови.
Међутим, потпуна артикулација историјске и сваке друге повезаности Русије и Црне Горе, понајбоље је илустрована ријечима једне од највећих личности Црне Горе, Светог Петра Цетињског, који је на самртном одру, поручио свом наследнику Његошу: „Моли се Богу у држи се Русије“.
Због тога ова Влада, али и свака друга, имају пред собом историјску одговорност када су у питању односи са Русијом и уважавање неспорне већинске воље народа Црне Горе.
Опрема: Стање ствари