Председник Володимир Зеленски је 23. септембра у УН представио концепт платформе и позвао међународне партнере да се придруже иницијативи
Јенс Столтенберг и Володимир Зеленски у Кијеву (Фото: Степан Франко/ЕПА-ЕФЕ)
У украјинској дипломатској иницијативи најзанимљивији ће бити развој односа Турске и Русије, невољних партнера у Сирији, који сада имају дијаметрално супротстављене интересе
После Турске, САД и европских земаља, Украјина је до јучерашњег дана позвала и чланице НАТО-а, ОЕБС-а и Уједињених Арапских Емирата да подрже „кримску платформу”, пројекат чији је циљ повратак Крима у њен састав. Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је прошле недеље на састанку министара спољних послова НАТО-а, коме су присуствовали и представници Украјине и Грузије, које желе да се придруже северној војној алијанси, позвао на активно учешће у обједињавању свих аспеката за поновну интеграцију полуострва и осигурање безбедности у Црном мору. Кулеба је представницима НАТО-а изнео податке о руској нуклеаризацији Крима и упозорио их на последице по безбедност црноморског и медитеранског региона.
Украјина је у јулу најавила покретање иницијативе о формирању „кримске платформе” која би била пандан „нормандијском формату” и Трилатералној контакт групи (Украјина, Русија и ОЕБС) за решавање ситуације у Донбасу. Платформа је замишљена као међународни механизам за координацију мера које укључују обједињавање активности усмерених на сузбијање „руске привремене окупације Крима”, почевши од санкција, политике непризнавања и демилитаризације полуострва. Ова платформа укључује такође праћење безбедносних проблема у црноморској и медитеранској регији, а Украјина је пре неколико дана отворила своје територијалне воде за све бродове осим руских. Украјинска влада навела је да ће међународни самит „кримске платформе” бити одржан у мају идуће године у Кијеву.
Владимир Зеленски у Донбасу (Фото: Председништво Украјине)
По обелодањивању ове иницијативе најављено је очекивање да ће се у консултације укључити Велика Британија, Француска, Немачка и САД. Председник Володимир Зеленски је 23. септембра у УН представио концепт платформе и позвао међународне партнере да се придруже иницијативи. Током самита Украјина – Европска унија 6. октобра и ЕУ је потврдила спремност за такву иницијативу. После протеста који су уследили после насилне промене власти у Украјини и заокрета у спољној политици, што је прерасло у рат, на Криму је одржан референдум на коме се 96 одсто становника изјаснило за повратак полуострва у састав Русије. Совјетски лидер Никита Хрушчов је 1954. године Крим предао Украјини.
Министар спољних послова Мевлут Чавушоглу је прошле недеље потврдио учешће Турске у овој платформи, а у сусрету са украјинским колегом потврђена је и приврженост потписаним уговорима о војној сарадњи и одбрамбеној индустрији. То је наставак опредељења турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је приликом посете украјинског колеге Володимира Зеленског Анкари средином октобра поновио да Турска не признаје Крим као територију Русије и да намерава да и даље подржава кримске Татаре. Ердоган је рекао да Турска на Украјину гледа као на кључну земљу у обезбеђењу стабилности и безбедности у региону.
Мевлут Чавушоглу (Фото: АП/Бета)
То се коси са оним како Русија види своју улогу на Црном мору и у овој украјинској иницијативи најзанимљивији је однос Турске и Русије, као нових партнера у Сирији, и као чланице НАТО која „на своју руку” купује руске системе С-300. Неслагање у овим питањима је очигледно. Турски званичници, поздрављају украјинску платформу и усредсређују се на подршку кримским Татарима, док се, истовремено, труде да у изјавама заобиђу званичну Москву. Поводом подршке Турске „кримској платформи” огласио се једино портпарол Кремља Дмитриј Песков који је рекао да ће Москва стрпљиво и доследно представљати свој став Анкари око овог питања и да око тога постоји озбиљно неслагање. „Односи Русије и Турске важни су за обе земље, као и за регионалну безбедност и стабилност. Они су узајамно корисни и заснивају се на принципима немешања у унутрашње ствари једни другима и поштовања узајамних интереса”, рекао је представник Кремља. Свакако ће најзанимљивије бити пратити како ће се развијати потези ове две силе по овом питању.
Мирослав Здравковић: Турска у светској трговини малим борбеним летелицама
Москва и даље инсистира на „нормандијском формату” за решавање Донбаса, у који су укључене Немачка, Француска, Русија и Украјина. Међутим, преговори слабо одмичу, док Украјина замењује преговараче. На иницијативу Русије прошлонедељној неформалној седници СБ УН су присуствовали представници самопроглашених република Доњецка и Луганска, а бојкотовали су је не само представници Украјине него и САД, Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке, Естоније и Белгије. Немачка и Француска нису дозволиле ни пренос седнице на сајту УН.
Дрон турске производње Бајрактар ТВ2 у украјинској војној бази Хмељницки, 20. 3. 2020. (Фото: Никола Лараренко/Гети)
Украјина је у последње време развила са Турском блиску стратешко-војну сарадњу. Кијев је уочи посете Анкари најавио куповину беспилотних летелица „бајрактар” ТВ-2. Ти борбени дронови, које је користила азербејџанска војска били су готово пресудни за исход рата у Нагорно-Карабаху. Владе Украјине и Турске потписале су војни споразум, а договорено је формирање заједничке компаније која би произвела 48 дронова за Украјину. У потписаном меморандуму је изражена и намера о покретању заједничког пројекта изградње ратних бродова, подводних аутономних возила и свих врста турбинских мотора. Украјина и Турска потписале су и низ уговора о трговинско-економској сарадњи који се односе на инфраструктурне инвестиције, енергетику, транспорт и царинску политику.
Биљана Митриновић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар