Српски амбасадор у Москви је прво реаговао на Јутјубу, а потом и јутарњем програму на Пинку

Драгољуб Љубичић Мићко (Фото: Иван Динић)

У мору лоших вести током протеклог викенда издвојиле су се и две помало бизарне – двојица државних функционера „обрачунавала“ су се са сатиричарима.

Мирослав Лазански, амбасадор Србије у Русији „демантовао“ је скеч из хумористичке емисије ПЉиЖ на ТВ Нова С, док је Томислав Момировић, нови министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на Твитеру оптужио Зорана Кесића да у његовој емисији нема шале и хумора те да се он бави „опозиционим активизмом“.

Лазански је реаговао на скеч у којем га имитира Драгољуб Љубичић Мићко и где он седи у јакни, са руском зимском капом, у мраку и греје се на свећу јер је због неисплаћених дугова амбасади наводно искључена струја и грејање.

Амбасадор је прво реаговао на Јутјубу, а потом и јутарњем програму на Пинку.

Он је и на званичном Јутјуб каналу Мићка Љубичића где се постављају нове емисије ПЉиЖ-а, у коментарима испод скеча оставио следећи „деманти“:

„Господо, и ја сам се смејао овим форама, али истине ради амбасада Србије у Москви никада није остала без струје и грејања. Јер, грејање и струја су у Москви багатела. Но, момци су ово око струје и грејања потпуно измислили да би у скеч увели донацију руских тенкова што неке у Београду очито жуља. Заправо, момци из Пљижа вероватно знају да ја за Богојављење пливам у Москви и да мени не може никада бити хладно. Ипак, смејао сам се Мићку, све је могао то да изведе и без неистине о струји и грејању.“

Мићко Љубичић је потом испод овог коментара појаснио спорни скеч:

„За све оне који су метафору схватили дословце – НИЈЕ наша амбасада у Москви остала без струје и грејања. А што се неких других „захлађења“ тиче, то већ не можемо да гарантујемо. :)“, навео је популарни глумац на свом Јутјуб каналу.

Ипак, за новинаре Пинка то није било довољно, те је Предраг Сарапа упитао Лазанског, који се преко Скајпа укључио из Москве, у недељу ујутру да прокоментарише то што се „у неким медијима“ пронела информација да амбасада нема ни струју ни грејање.

Лазански му је одговори да је реч о скечу из ПЉиЖ-а „који га је насмејао“, али да је реаговао јер је реч о неистини.

„Смејао сам се скечу. Ми укупно плаћамо пет евра грејање на месечном нивоу за скоро 3000 квадратних метара. Ако је ишта у Русији јефтино то је грејање на гас. Струја је такође пуно јефтинија него у Београду. Никада се у Москви није десило да наша амбасада остане без струје и грејања. Правити скеч и хумор на тоталној неистини је било потребно ауторима да би у причу увели донацију руских тенкова и евентуални долазак руске вакцине у Србију“, појаснио је Лазански своје виђење скеча.

Мирослав Лазански (Фото: Н1)

Исто то је рекао јуче и у изјави за наш лист додајући да многи у Србији не разумеју сатиру и да су неки звали амбасаду да питају зашто струја и грејање нису плаћени. Лазански је изјавио за Данас:

„Објасните ви нашем човеку у Србији шта је сатира а шта није сатира. Можете правити сатиру ако бар део има истину, али ако је све измишљотина не видим потребу да се она прави. Они су урадили натегнуту причу да би покренули питање зашто су руски тенкови испоручени у време короне. Да их нисмо прихватили, плаћали би лежарину. Иначе су ми момци из ПЉиЖ-а веома симпатични и духовити“.

Према његовим речима за грејање у амбасади задужен је Љова из Јерменије „који одлично говори српски“ и који је примио највећи број позива забринутих из Београда.

„Он је сатиру схватио лично и као напад на Јерменију. Што је, признаћете, забрињавајуће у овом моменту. Објаснио сам му да је у питању скеч и да су се момци шалили“, нагласио је Лазански.

Драгољуб Љубичић Мићко каже за Данас како је у реду што се амбасадор јавио „очигледно растерећен теорије завере“ и што нам је рекао да су струја и гас тамо права багатела.

„Е, сад, зашто је имао потребу да се укључи и то објасни… Он је увек медијски заинтересован да се појави и коментарише многе ствари, не само војно-политичке. У скечу смо говорили о такозваној „кул дипломатији“, дипломатији политичког кулирања и о томе колико је заиста „захладнело“ у Москви. У скечу и сатири је пуно тога дозвољено и ми то користимо“, указује Љубичић.

Мићко додаје да је јако смешна идеја да се у великој амбасади „у којој све одјекује“ седи у мраку и хладноћи.

„То је метафора за потенцијално захлађење односа између две државе, од Захарове па на овамо. Ту је и отказивање Путиновог доласка. Струја и грејање у скечу су визуелни елемент којим ми у ПЉиЖ-у доказујемо да и кад седите у три фотеље у једној истој просторији можете људима да донесете илузију да су на потпуно другом месту, у другом амбијенту. Мислим да је скеч због тога успео, јер је успела потпуна илузија“, каже Љубичић.

Извор: Данас

Он наглашава да нема потребу да објашњава скеч, али да други имају потребу да га питају.

„Све што сам имао, рекао сам у том скечу. Реченица коју сам додао испод видеа упућена је онима који све буквално схватају, јер сам видео неколико питања „зашто тамо нема струје и грејања“. Прича је о захладнелим односима, на шта ће вероватно и наша и њихова администрација рећи „ма какви“. Тенкови су „узвратна ватра“ којом ћемо да пуцамо уколико нам пукне здравствени систем“, закључује Драгољуб Мићко Љубичић.

Зоран Кесић: Смешно је објашњавати карикатуру

Нови министар Томислав Момировић изнео је у недељу увече на Твитеру критике на рачун Зорана Кесића, водитеља, сатиричара и аутора популарне емисије „24 минута“, оптужујући га, између осталог, за опозициони активизам. Кесић је навео да његова емисија није опозициона, већ да се обрачунава са лажима и глупошћу.

Зоран Кесић (Фото: Promo/NovaS/N1)

„Легитимно је да сваки гледалац има своје мишљење о емисији и да то прокоментарише, али ми је смешно што функционери имају потребу да објашњавају сатиру. Или објашњавање карикатуре. Тиме само испадаш глуп у друштву. Ни Мићко, ни ја, нити било ко ко се бави сатиром се не љути на критике функционера. Само нам је смешно“, каже Кесић за Данас.

Према његовом мишљењу, „објашњење“ које је Лазански дао за скеч у ПЉиЖ-у смешније је од свега што би екипа „24 минута“ могла да смисли.

„Наравно да није истина оно што је Мићко рекао у скечу. То је карикатура, пародија нечега што је истина. Бесмислено је и што уопште морамо да објашњавамо сатиру – указује Кесић.

Ипак, додаје, то не доживљава као напад на сатиричаре и медије од стране политичара, већ на њихову потребу да наставе матрицу „ботовања“.

„Они имају потребу да бране председника од сатиричара, карикатуриста, новинара… Верујем да их нико на то не тера него да сами осећају да морају да га ‘одбране’“, закључује Кесић.

Катарина Живановић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 8. 12. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Драгољуб Љубичић Мићко, Зоран Кесић, Катарина Живановић, Мирослав Лазански, Србија и Русија, Томислав Момировић, сатира