Апел да се оскрнављене фреске у манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке врате у првобитно стање

Преименовање имена српских владара-светитеља на фрескама манастирског храма Светог Јоакима Осоговског – несхватљиво фалсификовање и прекрајање историјског наслеђа

Фотографије: Спона

Увидом недела непримереног и у савременим и уређеним друштвима незабележеног акта скрнављења и фалсификовања значења и помена историјских личности и догађаја, оштећења споменичког и уметничког добра од националног значаја – Српски културно информативни центар СПОНА из Скопља обавештава јавност и надлежне институције, пре свих Управу за заштиту културног наслеђа при Министарству културе Републике Северне Македоније на затечено стање у Манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке.

Црква Рођења Пресвете Богородице (XIV) и Св. Јоакима Осоговског (XIX век) (Фото: Спона)

Преименовање имена српских владара-светитеља на фрескама манастирског храма Светог Јоакима Осоговског – несхватљиво фалсификовање и прекрајање историјског наслеђа.

Приликом посете поменутом манастиру, неколико чланова центра СПОНА било је затечено приметним оштећењем дела фресака насталих у периоду 1932- 1933. на јужном и северном зиду главног манастирског храма, сазиданог у периоду 1847-1851. године. од чувеног градитеља цркава Андрије Дамјанова из Папрадишта.

Јужни зид (Фото: Спона)

Натпис на јужном зиду (Фото: Спона)

Фрескопис је у три наврата (1885-1887, 1932-1933 и 1943-1945) израдио чувени фрескописац Димитрија Андонов „Попрадишки“ (1859-1954), први македонски световни (лаички) сликар. Пре њега (1884) били су ангажовани фрескописци, Мирон Илиев, Аврам Дичов (син Димитрија Крстевића) и Григорие Петровић из реканског села Тресонча.

На спољном зиду (Фото: Спона)

На улазу у велики манастирски храм, на јужном (десно од улаза) и северном зиду (лево) виде се импозантне фигуре светитеља осликаних по моделу средњевековних узора из задужбина српског краља Милутина из периода XIV века (црква Св. Ђорђа код Старог Нагоричана и Св. Никита су његове најпознатије задужбине у С. Македонији). На фрескама се распознају богато украшене бисерне хаљине, царске и краљевске инсигније и лица препознатљивих владара и архиепископа. Уместо оргиналних натписа изнад ликова светитеља: Св. Цар Урош, Св. Цар Лазар, Св. Краљ Милутин, Св. Стефан Дечански на јужном зиду (израђени 1932. г. као дар монашког братства Св. Јоакима и Георгија Петрова из с. Дурачка Река), те Св. Никодим-архиепископ српски и Св. Стефан Првовенчани на северном зиду (насликаних 1933. г као дар Игњата Манева-фотографа из Криве Паланке, пекарског еснафа из Криве Паланке и трговца Александра Санде Костића из с. Калин Камен) налазе се нови натписи: „Св. Цар Владимир Кијевски“, „Св. Цар Јован Милостиви“, Св. Цар Константин Велики, Св. Нићифор Фока (јужни зид) „Св. Константин Кавасила, Архиепископ охридски“ и „Св. Цар Јустинијан Први“ (северни зид), невешто и верујемо без дозволе надлежног органа, Управе за заштиту културног наслеђа Министарства културе Републике Северне Македоније, урађени највероватније током ове 2020. године.

Фото: Спона

Ликови светитеља су остали, али је изворни уметнички рад великог сликара Димитрија Андонова оскрнављен и компромитован. На претпоставку да се чин фалсификовања историјских ликова светитеља и вандализовање фресака у Осоговском манастиру десио у скорашњем периоду, наводи блиставо бела боја нових натписа, која тоналитетом, текстуром и самом (невештом) калиграфијом видно одскаче од осталих оригиналних натписа исписаних руком зографа Д. Андонова, као и невешто избељене плаве позадине фресака приликом насилног одстрањивања старих-оригиналних натписа изнад ликова светитеља.

Насловна страна књиге Ј. Михаиловског, „Десет века Свети Јоаким Осоговски“, Куманово 2005. (Фото: Спона)

Потврду ових чињеница и можемо наћи на страницама 111-113. Књиге „Десет века Свети Јоаким Осоговски“, аутора Јордана Михајловског, коју су заједнички 2005. године издали: Настојателство при Манастирот „Св. Јоаким Осоговски“ и „Македонска ризница“ из Куманова. У опису фрескописа главне манастирске цркве прецизно су именовани светитељи чија су имена накнадно и пре кратког времена преправљена и најгрубљим фалсификатом. Парадокасално је да поменуту књигу продају у манастирској продавници, а у самом храму су преименоване фреске.

Северни зид (Фото: Спона)

Сматрамо да је овим вандалским, непримереним и крајње нецивилизацијским актом скрнављења културног споменика свесно учињено кривично дело оштећења непокретног културног добра, уз истовремено грубо кривотворење и фалсификовање суштине молитвеног помена имена светитеља, као и жеље задужбинара – дародаваца да се те фреске насликају.

Натпис на северном зиду (Фото: Спона)

То се јасно види пажљивијим анализирањем чланова Закона о заштити културног наслеђа (Закон за заштита на културно наследство, „Службен весник на РМ“ бр. 20/04; 71/04; 115/07), тачније Члан 2, Члан 5 (Став 1), Члан 4 (Став 1, Тачка 1), Члан 6 (Став 1 и Став 5), Члан 12 (Став 1), Члан 14, Члан 32 (Став 2, Тачка 2 и Тачка 4). Члан 50 („Забрана оштећења, уништавања, присвајања, прикривања, утаје и узурпације културног наслеђа“) (Став 1), Члан 87 (Став 1), Члана 90(Став 1, Тачка 2.), Део 7 („Заштита културног наслеђа од незаконитог деловања“), Члану 102 („Безбедносне мере“) (Став 1, Тачке 1 и 2), Члан 139 („Повратак у претходно стање“) (Став 1, Став 2 и Став 3), Члан 172 („Прекршајне одредбе“) (Тачка 7 и Тачка 16).

Доказ – 112. и 113. страна књиге „Десет века Свети Јоаким Осоговски“ (Фото: Спона)

Нама Србима, грађанима Северне Македоније, под горким утиском затеченог стања несхватљиво је да се неко „ауторски“ дрзнуо да циљано и систематски промени имена само српских средњевековних владара и архиепископа!!?? „Ауторима“ и наручиоцима овог недела и практично вандалског чина натписи имена осталих хришћанских светаца нису сметали, те их нису „освежавали“ и преименовали.

Фреске на јужном зиду (Фото: Спона)

Историјскo-културна и духовна вредност манастира и светитеља који су насликани пре пуних 88 година од стране последњег великог зографа Димитрија Андонова Папрадишког су тешко оскрнављени, а безумни чин је истовремено и дубоко тенденциозно обојен србофобном нотом. Овим је показана јасна и недвосмислена порука фалсификатора и негатора колективног историјског памћења српског и македонског народа, те нанета увреда свим припадницима српског народа у целини, поштоваоцима културног и историјског наслеђа, а посебно нама, припадницима дела српског народа у Републици Северној Македонији, њеним грађанима.

Овај јавни проглас има за циљ, да укаже ширем окружењу и јавност упозна са потребама и циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем културног наслеђа наше државе – Републике Северне Македоније и као такво у изворном облику пренесе будућим генерацијама.

Културно информативни центар Спона, Скопље

Опрема: Стање ствари

(Спона, 1. 12. 2020)



Categories: Моба

Tags: , , ,

Оставите коментар