Иранцима, као главним жртвама енглеско-америчке преваре, нису потребни инострани филмски продуценти да би причу о пучу из 1953. приближили широкој публици
Демонстрације просталица Мохамеда Мосадека у Техерану, 16. 8. 1953. (Фото: Викимедија)
(Global Research, 23. 11. 2020)
Зашто филмски продуценти у Енглеској спречавају приказивање документарног филма „Пуч из 1953“
„Љутити филмски продуценти спречили приказивање хваљеног иранског документарца“, гласио је недавно наслов у Гардијану. О каквом се документарцу ради? „Приказивање филма ‚Пуч из 1953‘ (‘Coup 53’), који документује улогу енглеске обавјештајне службе МИ6 (MI6) у поновном довођењу шаха на власт, спречено је усљед тврдњи појединаца да им се тиме нарушава углед.“
Читав свијет зна да су 1953. енглески МИ6 и америчка ЦИА режирали војни пуч ради свргавања владе премијера Мухамеда Мосадика и поновног довођења на власт одбјеглог монарха који је служио њиховим нафтним компанијама и другим економским и стратешким интересима. Предсједник владе Енглеске у то вријеме био је Винстон Черчил, масовни убица омиљен у елитним круговима у Енглеској, док је предсједник САД био Двајт Ајзенхауер.
Немири у Техерану 1953. након што је оборена влада Мохамеда Мосадека (Фото: АФП/Гети)
Ако мислите да је овај погубни чин био изузетак, три године потом енглеска влада премијера Ентонија Идна, уз саучесништво Израела и Француске, извршила је инвазију на Египат да би спречила предсједника Насера да национализује Суецки канал. С друге стране Атлантика, САД су 1954. учиниле исто што у Ирану, режирајући државни удар у Гватемали.
Чињенице о пучу у Ирану из 1953. познате су широм свијета. С докумената ЦИА скинута је ознака тајности. Њујорк тајмс је прије двије деценије објавио и подробан извјештај. Објављене су бројне књиге и чланци на персијском и енглеском. Некадашњи предсједник Америке Барак Обама и сама ЦИА признали су да је Америка учествовала у пучу.
Зашто онда филмски продуценти у Енглеској спречавају објављивање овог документарног филма?
Зато што се у њему откривају нове појединости о учешћу владе Енглеске у пучу у Ирану.
У том смислу, важно је истаћи значај овог пуча у историји читавог иранског народа. За Иранце је злочиначка операција МИ6 и ЦИА из 1953. године против Мосадикове владе можда најкобнији догађај у читавом ХХ вијеку.
Нека од ремек-дјела модерног персијског филма, књижевности и поезије баве се терором и издајом од стране Енглеза и Американаца.
Режисер филма о пучу Тагни Амирани (Фото: АФП)
Иран има славну филмску историју – поменимо само Абаса Кјаростамија. Иранцима, као главним жртвама енглеско-америчке преваре, нису потребни инострани филмски продуценти да би причу о пучу приближили широкој публици.
Вријеме кад су Енглези владали свијетом и контролисали шта се може а шта не може објављивати о њиховим издајствима одавно је прошло. Да парафразирамо бесмртне ријечи Едварда Саида – више нам не треба дозвола да приповиједамо своје приче.
Хамид Дабаши (Hamid Dabashi) је професор персијске књижевности на Универзитету Колумбија у Њујорку
Чланак је првобитно објављен на Middle East Eye
С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Посрбљено
Злочиначка улога Енглеске у иранској историји
++++
То је, само мали приказ њихове геноцидне нарави.
Може се рећи, да сте ви у Ирану, чак и добро прошли.
Прави наслов би требао да гласи: Злочиначка улога Енглеске у светској историји.
Пет, мало познатих чињеница о Енглеској.
Енглеска је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вешања деце и нарко-мафије.
То кажу историјске чињенице……….
Постоји зло.
Постоји велико зло.
Постоји концентрат великог зла.
И постоји, енглеско зло.
Није ми баш најјасније о нарушавању каквог угледа је уопште реч. Ако мисле да ико на белом свету о њима лепо мисли, онда су стварно за менталну установу.
Има ли енглеска историја икакаву другу улогу у светској историји других народа осим –
злочиначке улоге?