Српска академија наука и уметности са забринутошћу уочава неприлике у којима се нашао Завод за уџбенике, једна од најважнијих установа образовног система Србије

Српска академија наука и уметности (Фото: А. Васиљевић)

Пратећи пажљиво научни, образовни и културни живот земље, Српска академија наука и уметности са забринутошћу уочава неприлике у којима се нашао Завод за уџбенике, једна од најважнијих установа образовног система Србије. Такво стање Завода још више нас брине јер су Српска академија наука и уметности, Матица српска и Завод за уџбенике као извршни издавач, носиоци капиталног пројекта српске културе – Српске енциклопедије.

Сувишно је наглашавати да је Завод, од свог оснивања 1957. године, објављивањем око 400 милиона примерака уџбеника за све нивое образовања, приручника, монографија, лексикографских издања, сабраних и изабраних дела водећих имена наше и светске науке, књижевности и уметности – дао немерљив допринос националној култури у најширем смислу тога појма. Међу њима су и сабрана и изабрана дела многих великана наше науке и културе, као што су Никола Тесла, Михаjло Пупин, Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Стеван Мокрањац, Богдан и Павле Поповић, Александар Белић, Милош Ђурић и други. Тиме се Завод за уџбенике несумњиво сврстао у установе од националног значаја. Упркос томе, важећи Закон о уџбеницима либерализовао је њихово издавање с образложењем да ће се тиме, због конкуренције, побољшати квалитет уџбеника, да ће држава од свих издавача убирати већи порез но што га плаћа Завод. Та очекивања нису се остварила.

Завод за уџбенике и наставна средства (Фото: Недељник)

У издавачкој делатности приватних издавача уџбеника, a њих имa више десетина и махом су у рукама странаца, нема праве контроле ни у области тиража, нити у области продаје, а упитан је и квалитет провере садржаја уџбеника. Тржиште уџбеника је изван државне контроле, што је несхватљиво и из више разлога штетно и неприхватљиво за било коју правно уређену, слободну и независну државу. Начин избора уџбеника узроковао је појаву корупције и крши Закон о монополу. На слободном тржишту издавачи уџбеника нису равноправни, јер је Завод за уџбенике једини обавезан да штампа нискотиражна издања, расписује тендере и сл. То је национални Завод за уџбенике довело до руба пропасти. Веома је важно, и то морамо да нагласимо – ниједна истински независна и озбиљна држава у свету не би смела допустити да објављивање уџбеника од кључног значаја за образовање и васпитање, као и за очување и неговање националне свести (попут српског, историје, географије, ликовног, музичког) препусти било којој страној држави. То не чине ни државе из којих су страни издавачи дошли у нашу земљу.

Да би се очувало достојно место Завода у српској просвети и култури и омогућио даљи успешан рад ове установе, изложене погрешно схваћеном и у пракси још погрешније организованом тржишту уџбеника, апелујемо на све одговорне политичке чиниоце у нашој земљи да се о Заводу,  као установи од посебног значаја за државу, и о уџбеницима донесе нови закон сличан оном који је био на снази од 1973. до 1993. године.

Београд, 27. новембар 2020.

Одељење историјских наука САНУ
уз подршку Извршног одбора САНУ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сајт САНУ, 27. 11. 2020)

Прочитајте још

• Гордана Маринковић Савовић: Да ли се гаси Завод за уџбенике

Categories: Вести над вестима

Tags: Завод за уџбенике, САНУ, уџбеници