Било би веома корисно знати колико је политичара из власти међу оних 5% који су за учлањење Србије у НАТО 

Фото: Сајт НАТО

Иако су грађани Србије познати по томе што поприлично пате од заборавности, изгледа да им бомбардовање од пре 21 године у организацији добротворног међународног савеза званог НАТО још није ишчилело из сећања. Бар ако се суди према најновијим истраживањима јавног мњења, на коме је 80% испитаника изјавило да би на референдуму о приступању Северноатлантском пакту било против, 15 % не би учествовало у гласању, док би 5% дало свој глас за улазак у НАТО. Све у свему, јасно је да становници Србије нису наклоњени овој усрећитељској организацији, али то још никако не значи да је НАТО одустао од намере да и Србију упише у своје чланице. Засад то ради испод жита и на мала врата, јер он никада не одустаје.

У последње време међу ретким јавним проповедницима велике користи од учлањења у НАТО истиче се глас једног нашег ислуженог политичара. Он се с времена на време јавља у медијима како би нашим грађанима објаснио које све погодности чекају Србију земљу уколико се и она нађе у том јату светских хуманитараца.

 А, као и толики други људи који се заносе сопственим неостваривим идејама, и он се, по свему судећи, нада како ће својим изјавама о дивотама које доноси НАТО, привући пажњу не само заборавних и лаковерних грађана Србије, већ и – што је за њега много значајније – међународних моћника, а они ће га затим, пошто уђемо у НАТО, наградити неким важним местом у нашој држави.

Осма београдска НАТО недеља (Фото: Бета)

Овај бивши политичар је, иначе, познат и по томе што је вишегодишњи редовни учесник Националног молитвеног доручка који се одржава сваког првог четвртка у фебруару у вашингтонском хотелу Хилтон па се за њега слободно може рећи како није продао веру за вечеру, већ за доручак, и то молитвени, иако није сасвим јасно коме се то заједничком Богу моле многобројне званице скупљене с коца и конопца. .

Пре две и по године у Народној скупштини Србије образована је комисија са задатком да испита последице бомбардовања НАТО-снага 1999. године на здравље грађана Србије као и утицај на животну средину. Извештај о своме раду, требало је да подноси сваких шест месеци, а коначни закључак до краја 2020.

Дотле је остало још месец дана, али збуњује, или, боље рећи, забрињава податак да је Народна скупштина управо изабрала петоро народних посланика за чланове Парламентарне скупштине НАТО-а, а још и више што се госпођа Чомић, новопечена министарка новог Министарства за родну равноправност (иначе, и досадашња чланица комисије за испитивање последица НАТО бомбардовања) нашла на приредби Београдска НАТО недеља, и својим излагањем знатно допринела успеху овог скупа.

Гордана Чомић у Народној скупштини (Фото: Немања Јовановић/Нова.рс)

„Србија је, како је рекла, веома спремна за сарадњу кроз програм Партнерство за мир (а ваљда сви наши грађани, изузев оних 5% из анкете, добро знају шта се под тим “миром” који доноси НАТО може подразумевати).

Избор народних посланика у НАТО организацију, а затим иступање нове министарке, као да наговештавају да је комисија закључила како су последице НАТО бомбардовања незнатне и готово корисне по здравље грађана, па наша земља сада може слободно да се дружи и сарађује са НАТО-државама.

НАТО бомбардовање СР Југославијe 1999. године (Фото: Дарко Дозет)

Недавна анкета у којој су се грађани Србије изјашњавали о томе да ли су за приступање Северноатлантском савезу била је, разуме се, као и сва друга испитивања јавног мњења, анонимна. Штета. Било би веома корисно знати колико је политичара из власти међу оних 5% који су за учлањење Србије у НАТО.

Categories: Судбина као политика

Tags: Војислав М. Станојчић, Србија и НАТО