Site icon Стање ствари

Јелена Тасић: Владика бачки Иринеј, кандидат

Важи за једног од најобразованијих архијереја СПЦ, полиглоту и „великог играча“ који је до сада радије деловао из сенке

Епископ бачки Иринеј, портпарол СПЦ (Фото: Н. Неговановић)

Беседу члана Синода и портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја (Буловића) над одром патријарха српског Иринеја на дан његове сахране, поготово речи о „лажној и правој елити“ многи су, пре свега у српској опозицији, доживели као „непримерене чак и сеоском пароху“.

Независно од оцена да се владика бачки „додворавао“ режиму делећи народ на испраћају поглавара СПЦ коју не чине само симпатизери актуелне власти, они „најзлобнији“ у црквеним круговима спекулишу и да никад није толико уважао покојног патријарха као на испраћају у Светосавском храму, који је директно преносио РТС.

Владика бачки није се оглашавао током патријархове болести, као ни поводом информативног хаоса око тачног тренутка патријархове смрти, а као портпаролу СПЦ није му сметало да пре Цркве српску јавност о званичном патријарховом упокојењу први обавести председник Србије.

Синод, чији је владика бачки утицајни члан, стао је иза готово државне патријархове сахране, на којој су Вучићеви критичари међу српским владикама стајали у четвртом и петом реду.

Стицајем „корона“ околности владика Иринеј је за непуне три недеље, изненадним одласком са овог света митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја, остао усамљен по моћи и утицају и у Сабору СПЦ.

То не значи да неће имати конкуренте у предстојећој „трци“ за „белу пану“, али је у свим медијским „кладионицама“, које делом долазе и из црквених извора, за сада један од главних кандидата.

Владика Иринеј ће 11. фебруара 2021. напунити 74 године. Рођен је као Мирко Буловић у Станишићима.

Владика Иринеј (Буловић) на сахрани патријарха Иринеја (Фото: Нова.РС)

Школовао се у Сомбору, Београду, Атини.

Био је професор Православног богословског факултета, на коме сад заводи ред као представник и Синода и кабинета Ане Брнабић.

Припада духовној школи архимандрита Јустина (Поповића), мада је преписка владике Атанасија (Јевтића) са покојним патријархом Иринејем показала да је због осећања да га остали јустиновци недовољно уважавају као свог хтео да тражи и судско задовољење.

Важи за једног од најобразованијих архијереја СПЦ, полиглоту и „великог играча“ који је до сада радије деловао из сенке.

За владику Иринеја покојни Слободан Милошевић тврдио је да је његов „главни стуб“ у СПЦ, владика се дописивао и са покојном Мирјаном Марковићем, а после 5. октобра био је ближи ДС него ДСС.

По доласку напредњака на власт, први се везао за Вучића и увео га у Сабор због противљења дела епископата потписивању Бриселског споразума, чији је званични потписник био тадашњи премијер Ивица Дачић.

Иако је до сада јавне похвале актуелном председнику Србије препуштао патријарху Иринеју, у црквеним изворима верује се да Вучић одласком 45. црквеног поглавара није изгубио главног заштитника у СПЦ.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 25. 11. 2020)

Exit mobile version