Централно питање гласи: да ли постоји „армија у сенци“ која планира државни удар?
Фото: Дојче веле
Парламентарни контролни одбор Бундестага две године је истраживао документе тајних служби о десничарском екстремизму у Бундесверу. Централно питање гласи: да ли постоји „армија у сенци“ која планира државни удар?
Откако је поручник Бундесвера Франко А. у фебруару 2017. ухапшен на бечком аеродрому, због тога што је тамо сакрио оружје, Бундесвер не престаје да буде тема. Савезни државни тужилац сматра да је Франко А. десничарски терориста и жели да му се суди.
Преко тог случаја дошло се до удружења Унитер, мреже војника, полицајаца и запослених у безбедносним службама. Међу њима су и елитни војници, као на пример из Команде специјалних снага (КСК) Бундесвера. Одатле води траг ка групи под називом „Северни крст“, у покрајини Мекленбург – Предња Померанија. Њу чине полицајци и резервисти Бундесвера који се припремају за сценарио грађанског рата. Међу њима су десничарски екстремисти, а како сумња државни тужилац, и десничарски терористи.
„Службеници са десничарским ставовима“
Парламентарни контролни одбор пуне две године истраживао је стотине докумената немачких тајних служби, пре свега документа немачке Војне контраобавештајне службе МАД, али и Службе за заштиту уставног поретка. Обављана су и саслушања.
Толико опсежно испитивање још никада није организовано у неком контролном одбору Бундестага. Резултат је следећи: у Бундесверу и другим безбедносним државним и покрајинским службама „запослени су појединци с десничарско-екстремистичким и насилним ставовима“, делом упркос постојећим безбедносним испитивањима, наводи се у припремљеном за парламентарни одбор.
Према истраживањима, они су били у различитим интензивним везама једни са другима, повезани пре свега преко друштвених мрежа. Наводно су се састајали и на берзама оружја и вежбама гађања, као и путем пословних контаката.
Постоји ли „армија у сенци“?
Централно питање гласи: да ли постоји мрежа или „армија у сенци“ која би могла да планира државни удар? Према проценама Службе за заштиту уставног поретка и МАД, „за сада нема ничег што би указивало на то да постоји ’армија у сенци’ или насилна десноекстремистичка мрежа која планира политички преврат“.
Вежба јединица КСК 2018. у Дрездену (Фото: Дојче веле)
Постоје, међутим, како се даље наводи, „забрињавајућа дигитална умрежавања и лична преклапања између раније прилично изолованих мрежа људи и појединаца из одређених политичких странака“. То значи да већи број актера има везе у десноекстремистичким покретима попут „Идентитарног покрета“, „Крила“ Алтернативе за Немачку (АфД), организације младих АфД, „Млада алтернатива“, НПД, као и међу тзв „грађанима Рајха“. Све су то покрети који често имају антисемитске ставове.
Без добрих резултата за МАД
У том контексту истражиоци контролног одбора Бундестага испитивали су и рад служби безбедности. Првенствено имајући у виду Војну контраобавештајну службу, дошли су до резултата који баш и нису весели за МАД: обавештајна служба Бундесвера није у довољној мери извршила свој задатак у сузбијању десничарског екстремизма.
Осим тога, неким запосленима „недостајала је професионална дистанца“. То потврђује и чињеница да се сазнало да је један сарадник МАД фотографије које су направљене током претраживања плаца једног војника КСК проследио другом војнику КСК. Контролори Бундестага такође сматрају да није било довољне сарадње између МАД и Службе за заштиту уставног поретка, приликом истраге десноекстремистичких случајева међу резервистима Бундесвера.
Делотворне реформе
Признаје се додуше да су реформе започете током истраге имале своје дејства. Тако је МАД у октобру прошле године преструктуиран. Реформа је у великој мери била подстакнута налазима које је парламентарни контролни одбор изнео на видело у прелиминарном извештају. Оружје и експлозив који су пронађени на плацу војника КСК у саксонском Колму у мају ове године, сматрало се као велики успех МАД.
Крајем октобра, са функције председника МАД смењен је Кристоф Грам, а на његово место је дошла Мартина Розенберг, која је до тада била дисциплинска тужитељка Бундесвера. Расформирана је читава једна јединица КСК, у којој је било нарочито много сумњивих случајева десничарских екстремиста. Контролори се иначе жале на то да тајне службе аутоматски обустављају интерне истраге чим случај преузме савезни државни тужилац. Критикује се и „неопрезан“ однос према оружју Бундесвера, што је довело до тога да је значајна количина оружја украдена.
Јавно објавити налазе
Резултати истраге тајних служби налазе се на више стотина страница, али је њихов садржај тајна. Међутим, сажетак основних сазнања требало би јавно објавити. Тако би и парламентарно контролно тело доказало у којој је мери професионализовало свој рад у контроли тајних служби последњих година.
Михаел Геченберг
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар