Ове године је неколико лица ухапшено због претњи убиством председнику Србије
Александар Вучић у току интервјуа за Ројтерс (Фото: Ројтерс/Марко Ђурица)
У ауторитарним режимима, претње на друштвеним мрежама упућене представницима власти често су изговор за позивање на цензуру и регулацију интернета, а таква идеја министра унутрашњих послова Александра Вулина приближава и Србију системима који не поштују слободу изражавања и показује неспремност полиције да на претње реагује постојећим механизмима, сматрају саговорници Данаса.
Поред тога, укидање анонимности на интернету, највише штете би донело управо владајућој Српској напредној странци (СНС) с обзиром на бројне налоге који су означени као ботовски, односно 8.500 лажних налога које је Твитер недавно уклонио због веза са владајућом гарнитуром.
Захтев за „укидањем анонимности на интернету“ стиже од министра Вулина након претњи које су упућене председнику државе Александру Вучићу и његовој породици на друштвеним мрежама.
Ово није први пут да се државним званичницима и политичарима прети, полиција је већ два пута у скорије време хапсила људе због сумње да су угрожавали безбедност председника Вучића, иако у случајевима претњи новинарима, активистима, или опозицији, нису били толико ажурни.
Ђорђе Кривокапић из Share фондације истиче да је за ову причу релевантно брисање 8.500 лажних и анонимних налога из Србије за које је Твитер навео да су промовисали владајућу гарнитуру.
„Анониман говор јесте често извор дезинформација и прекорачења слободе изражавања. Ипак, то не значи да га треба укинути пошто би се на тај начин угрозили стандарди слободе изражавања приватности, а друштво увело у систем апсолутног надзора. Тако у западним демократијама којима тежимо, Европској унији и Америци, анонимност није спорна. Али у Кини, Русији се често напада и захтева се укидање те анонимности. Из угла регулаторног приступа, овакви захтеви теже окретању ка тим режимима“, указује Кривокапић за Данас.
Он подсећа да и друштвене мреже као што је Фејсбук својим корисничким правилима обавезују на употребу правог имена и презимена и имају механизме за пријављивање оних који се лажно представљају.
С друге стране, претње које се упућују путем друштвених мрежа, подсећа Кривокапић, треба да санкционишу државни органи и за то већ постоје механизми.
„Видели смо велику ефикасност државних органа у случајевима када се претње упућују највишим државним званичницима, чак и неке помаке када су у питању претње новинарима. Претње свакако нису дозвољене, то је кривично дело угрожавања сигурности за које се гони по службеној дужности и потребно је подизање капацитета тужилаштва и полиције ради истраживања тих кривичних дела“, закључује Кривокапић.
Родољуб Шабић, адвокат и бивши Повереник за информације од јавног значаја, истиче да Вулин није први који предлаже овако нешто али да је Вулинов позив кампања за одбрану председника, као и да је немогуће да се примени.
„Лично сам увек под именом и презименом и немам превише симпатија према анонимном наступању али то је тековина интернета и у добром делу правне теорије то се третира као неодвојиви део слободе изражавања. Да ли се то Вулину свиђа или не, је једна ствар. У конкретним условима не знам колико је то искрено или је само једна парада због претњи председнику. Посебно јер политичка гарнитура иза министра масовно користи анонимне налоге и нисам сигуран да би они подржали овако нешто. Волео бих да чујем министра Вулина и како би то технички извео, делује потпуно немогуће“, истиче Шабић.
Последње претње смрћу Вучићу преко друштвених мрежа упућене половином новембра путем друштвених мрежа завршиле су моменталном акцијом хапшења М. П. (30) из Параћина.
Он је на Фејсбуку објавио да Вучића стално посматра кроз нишан снајпера.
Одмах након тога је Вучић је јавности саопштио да је плаћени убица Чаба Дер мађарским истражним органима наводно рекао да је од два криминална клана добио понуду да изврши атентат на њега.
Ове године је неколико лица ухапшено због претњи убиством председнику Србије.
У априлу је ухапшен Г. П. из Ваљева јер је на Инстаграму, између осталог, написао:
„Александре Вучићу, из шуме стижем, пи*ко, да те скинем! Ту*аће те, ћелави, док ти очи не истерам напоље.“
Потом је у мају ухапшен Д. М. из Београда јер је на Твитеру више пута директно позивао на Вучићево убиство.
С друге стране, када су претње смрћу упућене опозицији – којима је највише изложен председник Странке слободе и правде Драган Ђилас – објективним новинарима и новинаркама, и другим јавним личностима које критикују Вучићев режим, нико из власти није позвао на укидање анонимности на интернету.
Наиме, само три дана пре него што је претио Вучићу „снајпером“, Ђилас је добио претње од Дејана Ивановића: „Проклето жутило, заразо, што не умреш? Треба те снајпером послати на гробље заражених и болесних у алуминијумском сандуку. И твоје гене треба уништити да се такве ружне и болесне наказе никад више не рађају“.
У мају је ухапшен М. Л. из Лознице јер је преко Твитера директно позивао на убиство чланова породица Ђиласа, Бошка Обрадовића, Јанка Веселиновића, Борка Стефановића, Ивана Ивановића и Слободана Георгиева.
ДС: „Вучићеве марионете“
Демократска странка (ДС) осудила је јуче претње упућене председнику Србије Александру Вучићу и његовој породици, иако их, по наводима ДС, упућују особе „које су давно препознате као Вучићеве марионете“. Члан Извршног одбора ДС Срђан Миливојевић оценио је да „читава јавност у Србији зна да је даљински управљач за руковање тим особама, познатим по крајње екстремним ставовима, у рукама Александра Вучића“.
Александар Поповић/Јелена Диковић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
******* ***** ******* ******* ******* ******* И немојте ми говорити о томе да се не може утврдити ко је пошиљалац било какве поруке путем интернета. Анонимност је само за масе. За професионалце ствари су једноставне.