Владика Артемије сигурно личност која је уз патријарха Павла, оставила најдубљи траг у животу многострадалних Косова, Метохије и Рашке области
На велики хришћански празник, на дан Архистратига Михаила, упокојио се у Господу, епископ Епархије рашко-призренске у егзилу, г. Артемије (Радосављевић).
Владика Артемије је сигурно личност која је уз владику и потоњег патријарха Павла, оставила најдубљи траг у животу многострадалних: Косова, Метохије и Рашке области. Својом духовном снагом, препородио је готово угашен монашки живот у манастирима широм Косова, Метохије и Рашке.
Преданим радом са свештенством и мирјанима, вратио је православни живот међу православни народ на КиМ након вишедеценијске ере атеизма, подигао је на десетине цркава и манастира широм ЕРП и широм православне васељене, био је велики духовник који је замонашио преко 400 монаха и монахиња.
Ширио је истину без бојазни, знајући да „Бог није у сили него у правди“, и страдавао је за Бога и правду.
У најтежим данима по српски народ на КиМ, са својим свештенством и монаштвом остао је као сидро које је задржало српски брод да га олуја НАТО агресије не однесе у неповрат.
Владика Артемије је био духовно чедо светог Јустина и духовни отац светог Харитона, чиме је његов даљи пут у Царство Небеско одређен, чиме је наш народ добио још једног молитвеника пред Господом.
Одлазак владике Артемија је велики губитак за његову духовну децу, и за све људе који су га познавали.
О Архистратигу Михаилу 2020.
Информативна служба Српског националног форума (СНФ) из Грачанице
Categories: Вести над вестима
Свети Ава Јустин је рођен и упокојио се на Благовести, а Његво духовни
син – монах Артемије /потоњи Епископ Артемије/ је замонашен у упокојио
се на Св. Архангела Михаила.
@Драган Славнић
Како се символично круг затворио!
Присјетимо се ријечи Светог Јустина Ћелијског:
“Високе горе громови бију многи!”
Још као дјечак сам купио, под Острогом, аудио касету с бесједама Авве Јустина. Касете одавно нема, а Његове ријечи ћу памтити док сам жив.
Људи се на земљи уздају у своју силу. У своје титуле и своју моћ. На крају то све Бог пореда. Сваког постави на своје мјесто.
Празнина најгласније јечи. А из пуноће се точи мир.
Достојан!
Вјечнаја памјат!