Црква вратила Ибеовце у Црну Гору, ови их заразили, и поништили. Сваки клијент руске амбасаде би да поставља и смењује министре и владике, прописује у шта се сме веровати
Патријарх Иринеј над одром митрополита Амфилохија у Подгорици, Д. Миловановић/Курир)
Сваки наш председнички кандидат је кандидат за управника логора. Стална дилема, Дидо, Ђидо.
Готово да ми је свеједно, да ли ће ме Вучић затворити у Гулаг (Мали Шенген) своје јадне, губитничке визије „Српског света“, заправо неспутане власти полусвета.
Или ће ме Ђиласов Масерати или ФСБ, који год, затворити у четири зида Великог брата.
Довољно се сећам слогана, после Тита Тито.
Пред Југославијом су биле тешке реформе, и опасна искушења, али се она, сва, заглавила у мимоходу, као да се враћала у прошлост која више није могла да постоји.
Мимоход се недавно поновио у Подгорици.
Цела једна нација, традиционално слободарска и поносита, нама најближа, јавно је и колективно понижена у отровним изливима најприземнијих увреда и дебилних клетви.
Требало би да је невероватно, да било који званичник или пјесник такве глупости јавно изговара у веку науке и разума.
На браник нације, у дану тужном за свакога, стала је само директорка клиничког центра, позивајући на достојанство и хигијену обреда.
Без обзира на став, сентимент, опредељење, понижавајућа је околност да је председник Србије, било ко да је, стајао у окружењу нове црногорске владе која није умела да поштује основне епидемиолошке и хигијенске мере, нити да заштити достојанство покојника.
Понижење је да се патријарх српски у недоличном друштву зарази.
Понижење је за цркву, за њено достојанство и самоуправу, да му посланик у црногорској скупштини Марко Милачић поручи како је „народ Црне Горе већ изабрао Јоаникија за будућег митрополита“.
Марко Милачић у писму патријарху: Народ Црне Горе изабрао будућег митрополита – Јоаникија!
Понижење је кад, пред председником Србије, председник црногорске скупштине Алекса Бечић понизи све које припадност српској или црногорској нацији сматрају улазницом у цивилизацију, а не у племенско и паганско варварство.
Бечић је затим позвао да се поштују епидемиолошке мере након, масовног заражавања на скупу за који је и лично одговоран.
Популизам и непосредна демократија су укидањем секуларне државе укинули и државу и цркву.
Црква вратила Ибеовце у Црну Гору, ови их заразили, и поништили.
Сваки клијент руске амбасаде би да поставља и смењује министре и владике, прописује у шта се сме, а у шта не сме веровати.
Два су зла овладала светом.
Прво је популизам, еуфемистички појам за нове тоталитарне лидере, од Путина до Трампа.
Путин не помишља да се повуче и Русију спасе изолације, тупости и беде.
Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)
Трамп не пристаје да призна евентуални пораз.
Друго зло је непосредна демократија.
Њени су резултати мизерни у домену јавне политике, катастрофални у домену јавног здравља.
Диктаторе не бирају слободне индивидуе, него друштвене мреже.
Тамо су најубедљивији они с најмање кочница и здравог разума.
Најагресивнији, најпростији, најкрволочнији су они који се позивају на чистоту порекла и исправност религиозног веровања.
Ако Бајден победи, не значи да ће Трамп политички изгубити.
Предстоји планетарна борба, која је и наша, за представничку демократију, лидерску одговорност и суочавање с последицама политичке религије.
Опрема: Стање ствари