Док се над међународном привредом вију црни облаци изазвани пандемијом ковида-19, једина велика привреда која бележи раст у односу на 2019. јесте она у Кини
Борислав Коркоделовић (Фото: Youtube/Printscreen)
Док се над међународном привредом вију црни облаци изазвани пандемијом ковида 19, једина велика привреда која бележи раст у односу на 2019. јесте она у Народној Републици Кини. Процењује се да ће укупан домаћи производ (БДП) НР Кине порасти у 2020. између 1,9 и 2,1 одсто, док јој за 2021. Међународни монетарни фонд предвиђа увећање за 8,2 одсто.
Кинеско руководство је у јануару 2020. озбиљно схватило избијање епидемије у граду Вухану, држава је успела да обузда ковид 19 у веома кратком року и „закључа” привреду на мање од два месеца. И док је у већини земаља света главна тема број оболелих од заразе и како заштити становништво, кинеска привреда се постепено опоравља и већ почиње ново поглавље у реформи националне привреде и отварању према иностранству.
У среду, 14. октобра, у Шенџену, мегаполису у јужној провинцији Гуангдонг, одржана је велика прослава 40. годишњице успостављања прве специјалне економске зоне (СЕЗ) у НР Кини. Истичући развој Шенџена током последње четири деценије као „чуда у светској историји развоја”, председник Си Ђинпинг је напоменуо да је реч о сјајном иновативном потезу Комунистичке партије Кине (КПК) и државе у социјалистичкој модернизацији.
Смела одлука руководства НР Кине да у тада веома неразвијеној држави, једној од најсиромашнијих земаља света, успостави прве СЕЗ може бити лекција за човечанство. Шенџен је из, за кинеска мерила скромног рибарског града од 330.000 житеља, преображен у модерну метрополу с више од 13 милиона становника. Познат као кинеска силицијумска долина, Шенџен је узлетео и остварио економско чудо служећи као град-пилот за драматичну трансформацију НР Кине у другу, према неким мерилима и прву економску силу света. И Гуангдонг, с више од 130 милиона становника, сада је један од најбогатијих региона у земљи.
Од 1979. до 2019. БДП Шенџена растао је просечном годишњом стопом од 21,6 процената и достигао 2,69 билиона јуана (око 388,89 милијарди долара), или по глави становника – са 606 јуана на 203.489. Обим увоза и извоза Шенџена премашио је 430 милијарди долара, око 10 процената укупне спољне трговине НР Кине, у поређењу с мање од 20 милиона долара пре четири деценије.
И усред разорног утицаја пандемије ковида 19 на глобалну привреду, Шенџен је показао снажну економску виталност. До септембра је регистровано 200.000 предузећа, што је пораст од скоро 15 процената на годишњем нивоу.
Град-пилот за драматичну трансформацију НР Кине: Шенџен (Фото: Кинеско удружење новинара)
Непосредно пре прославе, Шенџен је као национални „полигон” с огромним достигнућима у тестирању тржишних реформи, добио ново признање. Влада га је одредила за прво „пилот-демонстрационо подручје социјализма с кинеским карактеристикама”. То је статус модела за друге градове у НР Кини током спровођења смелијих реформи.
Град треба до 2025. да постане лидер у новим проналасцима, јавним услугама и заштити животне средине. Власти и кључни привредници Шенџена обећали су водећи град на глобалном нивоу, усредсређен на технолошку инфраструктуру. У августу је објављено да је у подручју Шенџена распоређено 46.480 5Г базних станица, а град је постао први на свету с пуним размештајем 5Г инфраструктуре.
У међувремену, Шенџен сматрају „мотором” развоја подручја Великог залива. То је процес интегрисања девет градова Гуангдонга, међу њима и Шенџена, у живахни градски кластер светске класе са специјалним аутономним регионима Хонгконгом и Макаом, некадашњом британском, односно португалском колонијом.
Пројекат „Велики залив” покрива подручје од скоро 70 милиона људи с економијом вредном 1,5 билиона долара, већом од земаља из Групе 20 (Г20), попут Аустралије, Индонезије или Мексика. Процене банака су да ће вредност привреде региона до 2025. бити удвостручена на 2,8 билиона долара.
Идеја која стоји иза плана Великог залива јесте да буду искоришћени импресивна инфраструктура и стручност у региону у пословима финансија, индустрији и технологијама. Биле би укинуте трговинске баријере, промовисано прекогранично пословање и створено јединствено тржиште.
У Пекингу очекују турбо-раст у једном од економски најживљих региона у НР Кини и убрзању транзиције широм земље од производње и извоза до услуга и домаће потражње. Подручје би се, као моћна снага иновација и економског раста, надметало са „заливским” привредама Сан Франциска и оближње Силицијумске долине, Њујорка и Токија.
И као да то није довољно, сутрадан по прослави у Шенџену, седмочлани Политбиро Централног комитета КП Кине размотрио је план за изградњу економског средишта Ченгду-Чонгкинг како би се омогућио раст мање развијеног западног региона земље. Према владиним папирима, градски кластер Ченгду-Чонгкинг састоји се од 42 града, округа и региона у провинцији Сечуан и „суперграду” Чонгкингу, покривајући 185.000 површину од километара квадратних, са близу 100 милиона људи. БДП градског кластера је порастао са 3,76 билиона јуана (547 милијарди долара) у 2014. на скоро шест билиона у 2018. години.
Аутор је уредник и новинар
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар