Милош Ковић: Митрополит Амфилохије посејао семе слободе у свим српским земљама

Митрополит Амфилохије није био од овога свијета а његове ријечи сада се најјаче чују, рекао професор Милош Ковић

Митрополит Амфилохије (Извор: Покрет за одбрану КиМ)

„Велика је бол и туга данас али утјеха је да знамо да одлази неко ко је дао пуну мјеру доброте и пожртвованости за све нас казао“- је историчар проф. др Милош Ковић који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господње.

„Радујем се што сам га лично познавао и много научио од њега и што могу својим потомцима да говорим о њему. Тек ће вријеме показати колико је велики био наш Митрополит Амфилохије.

Бићемо поносни. Моћи ћемо нашим потомцима да кажемо: ”Разговарао сам са њим. Изгледао је тако и тако… његове очи су биле такве…његове руке… његов глас је звучао тако. Он је присутан у нашем јавном животу скоро пола вијека а тек ће вријеме показати његову величину“ – каже проф. др Милош Ковић.

Милош Ковић и митрополит Амфилохије 2019. године (Фото: Снимак екрана/Хелмкаст)

Професор Ковић додаје да је Митрополит Амфилохије, посебно пред крај свог овоземаљског живота посијао сјеме слободе које ће проклијати у свим српским земљама а нарочито на Газиместану, у Грачаници, Ораховцу и на цијелом Косову и Метохији.

„Био је један од наших највећих архијереја у свом времену а можда и у историји Српске Православне Цркве јер се у једној личности спојио духовник, писац и теолог, обновитељ. Митрополит Амфилохије није био од овога свијета а његове ријечи сада се најјаче чују“ – каже професор Милош Ковић.

Слободанка Грдинић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Светигора, 31. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

2 replies

  1. Смрт не постоји

    Смрт не постоји
    Само живот вјечни
    Смрти се не боји
    Ни пијесак ријечни

    Просијан кроз сито живота
    Тек кад роди зрно злата
    Остаје у њему сва љепота
    А не златан тељиг око врата

    Ријека живота тежи мору
    Мијења нам облик, даје зор
    Нове очи за нову зору
    Нове уши за анђела хор

    Смрт не постоји
    Собом то знамо
    Страх нас се боји
    Кад Пут корачамо

    Момчило

    11
  2. Пре проглашења неког Светим треба бити јако обазрив. Емоције на страну, сва дела на видело. Прсти Ватикана су јако, јако дуги, то бар ми са ових простора одлично знамо…
    http://borbazaveru.info/content/view/13526/1/

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading